Прослављена годишњица „Олује”

Од нашег сталног дописника
Загреб, 5. августа – Највиши државни и војни руководиоци Хрватске, као и лидери највећих парламентарних странака присуствовали су данас централној прослави 15-годишњице војно-полицијске акције „Олуја” којом је скршена побуна Срба у Хрватској. Данас се дан када су хрватске снаге ушле у празан Книн из којег је његово становништво отишло у избеглиштво слави као државни празник Дан победе и домовинске захвалности.

У пригодним говорима та акција је истицана као најблиставија и најважнија победа у досадашњој хрватској историји, али и упућиване поруке суседима.

„Нико неће ревидирати хрватску историју и обрисати историјске истине да смо били жртва и да смо бранили своју домовину и свој дом, своју будућност и будућност наше деце. Не дамо никоме да дира наше светиње, а ’Олуја’ је била једна од њих. Прошла су времена кад су нам говорили шта ћемо славити. Славићемо ’Олују’, јер славимо победу и мир”, рекла је премијерка Јадранка Косор.

Председник РХ Иво Јосиповић, који је дочекан звиждуцима, али су се ипак изгубили у доминирајућем пљеску, рекао је да је „Олуја” била „операција која је круна хрватске борбе за слободу”.

„Хрватска војска у својој је бриљантној акцији успела да ослободи највећи део окупиране хрватске територије и омогућила крај рата у БиХ. Не смемо заборавити све који су страдали и који су јуначком борбом омогућили да Хрватска буде слободна. Победа је била часна и у победи треба бити велик, и не осветољубив”, рекао је Јосиповић.

Поводом 15-годишњице акције „Олуја” огласило се и Српско народно веће изјавом коју потписује његов председник др Милорад Пуповац. Интонирана као „Сећање” у изјави се посвећује пажња свима који су „у ратном раздобљу 1991–1995. изгубили животе или здравље, изгубили своје ближње, привремено или трајно остали без својих домова, као и онима који су године проводили или још увек проводе као избеглице”.

„Посебно се сећамо оних чији су гробови непознати и необележени, чије је страдање непризнато, а злочин почињен према њима до данас некажњен”, истиче се и даље наводи: „Свих њих, независно о томе које су националности – хрватске, српске или неке треће – желимо се присетити не само због тога што су управо они највеће жртве рата, већ због тога што су та њихова страдања била и циљеви и средства тадашњих хрватских и српских ратних политика. Те политике нису могле замислити мир у заједничком животу, узајамном признавању и демократији за свакога.”

Р. Арсенић