Proslavljena godišnjica „Oluje”

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 5. avgusta – Najviši državni i vojni rukovodioci Hrvatske, kao i lideri najvećih parlamentarnih stranaka prisustvovali su danas centralnoj proslavi 15-godišnjice vojno-policijske akcije „Oluja” kojom je skršena pobuna Srba u Hrvatskoj. Danas se dan kada su hrvatske snage ušle u prazan Knin iz kojeg je njegovo stanovništvo otišlo u izbeglištvo slavi kao državni praznik Dan pobede i domovinske zahvalnosti.

U prigodnim govorima ta akcija je isticana kao najblistavija i najvažnija pobeda u dosadašnjoj hrvatskoj istoriji, ali i upućivane poruke susedima.

„Niko neće revidirati hrvatsku istoriju i obrisati istorijske istine da smo bili žrtva i da smo branili svoju domovinu i svoj dom, svoju budućnost i budućnost naše dece. Ne damo nikome da dira naše svetinje, a ’Oluja’ je bila jedna od njih. Prošla su vremena kad su nam govorili šta ćemo slaviti. Slavićemo ’Oluju’, jer slavimo pobedu i mir”, rekla je premijerka Jadranka Kosor.

Predsednik RH Ivo Josipović, koji je dočekan zvižducima, ali su se ipak izgubili u dominirajućem pljesku, rekao je da je „Oluja” bila „operacija koja je kruna hrvatske borbe za slobodu”.

„Hrvatska vojska u svojoj je briljantnoj akciji uspela da oslobodi najveći deo okupirane hrvatske teritorije i omogućila kraj rata u BiH. Ne smemo zaboraviti sve koji su stradali i koji su junačkom borbom omogućili da Hrvatska bude slobodna. Pobeda je bila časna i u pobedi treba biti velik, i ne osvetoljubiv”, rekao je Josipović.

Povodom 15-godišnjice akcije „Oluja” oglasilo se i Srpsko narodno veće izjavom koju potpisuje njegov predsednik dr Milorad Pupovac. Intonirana kao „Sećanje” u izjavi se posvećuje pažnja svima koji su „u ratnom razdoblju 1991–1995. izgubili živote ili zdravlje, izgubili svoje bližnje, privremeno ili trajno ostali bez svojih domova, kao i onima koji su godine provodili ili još uvek provode kao izbeglice”.

„Posebno se sećamo onih čiji su grobovi nepoznati i neobeleženi, čije je stradanje nepriznato, a zločin počinjen prema njima do danas nekažnjen”, ističe se i dalje navodi: „Svih njih, nezavisno o tome koje su nacionalnosti – hrvatske, srpske ili neke treće – želimo se prisetiti ne samo zbog toga što su upravo oni najveće žrtve rata, već zbog toga što su ta njihova stradanja bila i ciljevi i sredstva tadašnjih hrvatskih i srpskih ratnih politika. Te politike nisu mogle zamisliti mir u zajedničkom životu, uzajamnom priznavanju i demokratiji za svakoga.”

R. Arsenić