Контролори власти забринути

Представници регулаторних тела, која треба да контролишу власт, забринути су због решења из новог пословника о раду Скупштине Србије, којима се омогућава смена одговорних функционера у овим институцијама уколико посланици не усвоје њихове извештаје. Разлог што нова решења изазивају сумњу можда лежи у томе што су, само пре неколико месеци, сличне одредбе у Предлогу закона о Народној скупштини биле предмет спора између Саше Јанковића, заштитника грађана, и Бошка Ристића, председника радне групе за израду Пословника о раду.

Саша Јанковић каже за „Политику” да је тада реаговао подношењем амандмана и да су, „после веома бурне расправе на седници надлежног скупштинског одбора, одредбе по којима независни државни органи подносе извештај, који скупштина усваја, уклоњене из Предлога закона”. Он каже да је тада одлучено да се спорне одредбе уклоне из закона, а да се ова област регулише Пословником о раду, с тим што би и заштитник грађана био консултован при његовој изради. „Нико ме није консултовао, а Пословник садржи много спорније одредбе од оних које су раније предлагане”, додаје Јанковић и подсећа да заштитник грађана има право да подноси амандмане на законе, али не и на Пословник.

Родољуб Шабић, повереник за информације, каже да су неке одредбе Пословника написане тако да омогућавају различита тумачења и зато сматра да би било добро да их скупштински званичници разјасне. Шабић сматра да је идеја да Скупштина Србије разматра извештаје независних тела на пленарној седници добра, јер ти извештаји „могу садржавати корисне импулсе за парламент”, али наглашава да „извештаји независних регулаторних тела спадају у категорију извештаја који се примају к знању, а не усвајају”. „Основни задатак регулаторних тела јесте да указују на пропусте и неправилности у раду власти, па је нелогично очекивати да парламентарна већина буде ’одушевљена’ таквим извештајима и да их усвоји”, додаје Шабић. Он констатује да би, уколико иза нових пословничких одредби стоји идеја да се „разреши онај ко је поднео извештај, ако се он не допада владајућој већини, то било у потпуној супротности са логиком постојања и функционисања независних надзорних и регулаторних тела”. Бошко Ристић је пре два дана рекао да пословничке одредбе нису писане да би било ко био смењиван како неком падне на памет, а јуче није био доступан за коментар.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Јанковић: Неистине Бошка Ристића

Саша Јанковић тврди да је „апсолутна неистина тврдња Бошка Ристића да је извештај о побуни у затвору у Нишу стигао као допуна, извештаја омбудсмана. Према Јанковићевим речима, годишњи Извештај заштитника грађана за 2009. годину, целу страну посвећује управо догађају за који Ристић тврди да није поменут. „Ристић је имао прилику да ме о томе пита на седници одбора којим председава, кад је разматран мој извештај, али је он већу пажњу поклонио поступку који сам покренуо против Високог савета судства, чији је он члан, и заједно са председницом ВСС, постављао низ питања о поступцима и ставовима заштитника грађана у вези са реформом судства”, каже он. Јанковић додаје и да Народна скупштина касни пет година са формирањем посебне комисије за контролу извршења кривичних санкција, која је предвиђена Законом о извршењу кривичних санкција. „Парламент ту комисију треба да формира на предлог Одбора за правосуђе и управу, којим председава управо Ристић”, закључује он.