Врт у камену

Камен је природни материјал без чије употребе данас не бисмо могли градити. На исти начин камен је постао незаобилазни материјал при уређењу окућница. Можемо га користити на различите начине, али уз то морамо поштовати неколико важних правила, како не бисмо свој труд и новац бацили узалуд.

Велике разлике у висинама и стрме терене унутар врта можемо попунити изградњом и уређењем лепог камењара, неког зида од необрађеног или обрађеног камена у облику сувог зида, без употребе везивног материјала попут цемента. Камењар ћемо изградити само у кршевитом подручју, у брдовитом и планинском крају. Он долази уз сувозидине или се наслања на неку стену, камену ограду или било какав камени објекат. Камењар не сме да буде смештен на средини ливаде или травњака, а видик иза камењара мора бити затворен.

Камењар обично заузима мали простор у врту, што му је велика предност. На тако мало места можемо сместити велики број различитих биљака. Повољан положај за изградњу камењара је блага осунчана падина. Може се направити и на потпуно равној површини, но, у том случају, да би имао што природнији изглед препоручљива је висина 50 до 80 цм.

Почињемо тако што кочићима означимо обрис камењара. Ако га желимо направити на травњаку, скине се горњи слој траве или се постави водопропустљива црна фолија. Пажљиво се очисти коров. Веома је важно да је површина водо пропустљива. Доњи слој се прави од крупног шљунка или отпадног камена (може и грађевински отпад), помешаног са земљом из баште. Након обликовања тла поставља се камење. Прво се слажу већи комади, а затим мањи. Камен по могућности треба да буде исте врсте, на пример само вапненац или само гранит. При постављању камење мора бити стабилно и изгледати што природније, без оштрих рубова који стрче. Да би се то постигло, делимично се укопа у земљу, и то са своје најшире стране.

Када је груба конфигурација готова, између се додаје слој од двадесетак цм супстрата у који ће се садити биљке. Супстрат такође мора бити довољно пропустан и не сме бити превише храњив. Ради побољшања структуре, вртној земљи се додаје тресетни хумус и млевени камен гранулације 4 до 8 мм.

Затим на ред долази садња биљака. Да бисмо добили добар изглед камењара и дуг период цветања, треба добро осмислити које ћемо врсте садница узети и где ћемо их посадити. Како би се боље примиле, а и лакше посадиле у јамама или пукотинама камења, важно је да не буду превелике. По принципу слагања камена саде се и биљке. Прво се засаде ниски грмови или патуљасто жбуње, затим перене и луковичасте биљке.

Од ниског или спорорастућег дрвећа и жбуња за садњу у камењаре прикладне су неке врсте дуњарица (Cotoneaster), јавор (Acer), осиница (Dryas), жутиловка (Genista), јука (Yucca), боровица (Јуниперус), пачемпрес (Chamaecyparisobtusa)Нана.

Велики је избор ниских вишегодишњих биљака прикладних за камењаре.

Осим много ниских вишегодишњих биљака, добро је у камењар посадити и нешто украсних трава. Саде се у групицама од три до пет биљака. Луковичасте биљке, као што су ниске лале ситнијег цвета, шафрани, мразовац, патуљасти нарциси, пресличица)...

Засађени део камењара може се прекрити тањим слојем шљунка величине четири до петанест мм. Тај слој штити земљу од исушивања и испирања. Одмах након садње биљке треба добро залити тако да се супстрат темељно навлажи и слегне како не би остало празног простора између корена садница и земље.

Код одржавања камењара посебну пажњу треба посветити чишћењу од корова. Како се пуно биљака налази на малом простору, не смемо их оставити без неге. Иначе, током топлог дела године, када нема падавина, пожељно је заливање једном до два пута недељно, најбоље је увече.

Ана Стаменковић