"Извињавамо се..."

Није само оловно небо потенцијални непријатељ овогодишњег сабора у Гучи. Шта ако у трансу трубачке еуфорије избије обична кафанска туча у којој дебљи крај извуче неки страни држављанин или, не дај Боже, припадник мањине?

Следи већ уходани медијски сценарио. Полиција ће одмах бити прозвана за неефикасност (можда ће тражити и Јочићеву оставку), а поједине невладине организације и политичари ће се утркивати у хорским захтевима да се хитно идентификују све ултрадесничарске и ултранационалистичке организације које можда стоје иза инцидента. Биће оних који ће ићи даље и подсећати да у Србији није спроведена денацификација и да су авети фашизма још жилаве на овом тлу. У таквој ситуацији ни председнику Србије неће преостати ништа друго него да се извини жртви и да затражи да изгредници буду откривени и кажњени.

Србија последњих дана као да подсећа на лош римејк култне ТВ комедије Соје Јовановић "Извињавамо се, много се извињавамо". Реаговање јавности на два невезана догађаја, један на Ташмајдану, а други на Ибарској магистрали, то најбоље показује. Ниједној власти није пријатно да чује како странци у главном граду добијају батине. Али, да ли је неко после свих обрта у нападу на израелске држављане Јарива Амрама и Бојану Петковић у потпуности сигуран да је реч о испаду са антисемитских позиција?

Још чуднија су реаговања на саобраћајну контролу возила на Ибарској магистрали у којем је био санџачки муфтија Муамер Зукорлић. Поглавар Исламске заједнице Санџака је у писму Коштуници и Тадићу рекао да га поступак полиције подсећа на Милошевићева времена, јер је био задржан 95 минута. МУП је одговорио да је реч о рутинској контроли, а председник Србије се извинио Зукорлићу због непријатности које је доживео на Ибарској магистрали.

Тачно је да нас сваки инцидент мотивисан мржњом према припадницима друге националности, вере или расе удаљује не само од Европске уније, већ и од цивилизацијских вредности демократских друштава. Али, као што у Зукорлићевом случају треба испитати да ли је било прекорачења овлашћења полиције, тако треба суду оставити да утврди шта се десило на Ташмајдану.

Циљана преосетљивост појединих медија на случајеве у којима има наговештаја да су мотивисани антисемитским или националистичким побудама, што тек треба доказати, не оставља превише простора људима на власти него да се извињавају. За сваки случај. А то онда као да се уклапа у Ахтисаријеву матрицу о колективној кривици Срба од кога, такође, тражимо извињење, јер нас је увредио као народ.

Али није Србија само на оку душебрижника за људска права. Пољска је недавно оштро одбацила критике Европског парламента да нетолеранција, антисемитизам и ксенофобија постају проблем у овој земљи. Уместо да се правда, пољски премијер Кажимјеж Марћинкјевич је позвао европске посланике да посете Пољску и пронађу то о чему су писали у резолуцији.