Орвел, шоу, еврићи

Добровољна заточеница орвеловске телевизијске енклаве на Кошутњаку, буцмаста девојка у апстиненцијалној никотинској кризи инаугурише Сиднија Шелдона у генија бестселера, сањајући да ће се њен живот, после неколико месеци, уградити у макар један наставак америчког краља љубавних романа и трилера... Један љутити дечко с ликом латиношвалера кога је дрмнула струја у споту Џенифер Лопез, презриво пита:

– Ко је, бре, тај Шелдон?

Паоло Коељо се такође сјајно котира на ранг-листи прочитаних књига друштванцета које сања да заради 100.000 еврића. Дванаесторо њих јуначки се борило на кастинзима, како би ушли у најужи избор, не презајући да 100 наредних дана својих малих живота изложе, у најситнијим детаљима, погледима милиона гледалаца. Телевизија Б-92 већ неколико дана емитује снимке генералне пробе "Великог брата", најуспешнијег изума ријалити телевизије. Старт је половином септембра. Шоу је, узгред, оборио све рекорде гледаности у жанру у свим земљама у којима се приказивао.

Хипноза не престаје

Назив програма потиче од Великог Брата, из романа "1984" Џорџа Орвела, који је свеприсутан и има потпуну контролу над својим поданицима. Програм прати групу људи која живи у једној кући изолованој од спољашњег света (сем тамо где то Велики Брат дозволи) под будним оком телевизијских камера, микрофона и гледалишта читавих 100 дана! Камере снимају без престанка, 24 сата свих седам дана у недељи, а гледаоци имају прилику да непрестано завирују у живот укућана.
Генерална проба у луксузној кући у Кошутњаку се наставља. Чује се метални глас преко разгласа. Девојке и младићи ударају свежим јајима једни друге у чело, па певају.

И просечна бразилска сапуница је уметничко ремек-дело у односу на карактеролошке заплете ријалити сценариста. Али, хипноза не престаје.

Несрећној кажњеници Велики Брат даје тајни задатак. Треба да растури журку. Она хистерично плаче. Опет проживљава кризу у исповедаоници. Уместо никотина, добар је и зелениш. Она манифестује закаснелу фазу неуротичности тако што сецка краставце, потом један колут жваће, а други лепи на чело.

– Већа је вероватноћа да нађу нилског коња у Мораву, него што ћу да престанем да пушим – каже нежни дечко у купаћим гаћицама, који је признао милионима Срба:

– Велики брате, ја сам геј.

Осим што ће дирнути у срце невладин сектор и скинхедсе, дечко пре свега рачуна на вас, драги гледаоци. Сања да откуцате СМС само за њега и уведете га у предворје богатих, успешних и славних.

Страствена дечурлија

Уочи генералне пробе "Српског брата", двоје полазника "Орвеловог курса" водило је љубав, чиме су прекршили основно правило: да се у току шоу-предигре не иде до краја. Страствена дечурлија су дискфалификована.

Требало је да буду стрпљиви. Први пут је до сексуалног односа дошло пред камерама, а да се баш све видело – у мађарском "Великом брату". После само једне седмице – двоје су водили љубав испред куће, на отвореном. Католичка црква и разне групе су оштро протестовале. У Шведској се догодила слична ствар, али та експлицитна сцена у купатилу није ушла у ТВ емисију. Отишла је "уживо", преко интернета.

Поданици, међутим, не презају ни од чега. Чека се, изгледа, само директан пренос убиства. Али, сто хиљада је сто хиљада. Онај ко преживи сва гласања и остане последњи у кући добија једну од највећих новчаних награда које се додељују на телевизији, као и наклоност или презир милионске публике. Изгледа да је Орвел био писац бајки за децу, а Меклуан наивчина. Нова планетарна забава срушила је све њихове снове. Бирајте: свет као нови концентрациони логор контролисан џиновском камером лудог диктатора или групе корпорацијских и продуцентских завереника која покрива сваки педаљ планете у директном преносу испрекиданом, наравно – рекламама. Заблудела светина даљинским пребира по каналима, тражећи нове и нове јунаке, убеђена да, према Енгелсовој теорији политичке економије, и сопствена интима има употребну вредност. Џери Спрингер у наставцима, или његове мутације, стиже у ваш дом.

Културолог професор др Зорица Томић је била у праву када је недавно рекла да овакав програм најнедвосмисленије показује природу савремене медијске културе која је воајерска.

Она је указала да граница између јавног и тајног више не постоји, да се приватност суспендује. А где не постоји приватност, нема ни јавности. Сви смо укључени. Зато то и јесте медијски и друштвени спектакл.
Др Томић је констатовала да ово симболичко погубљење приватности, баш као и код средњовековних погубљења на трговима, не би имало смисла да је тајно. Актери, чим знају да су снимани нон-стоп, не могу бити спонтани, тако да су све поруке које они одашиљу усмерене на одлуке судија. А те судије смо ми гледаоци. У тој софистицираној гладијаторској борби ми смо ти који подижемо палац горе или доле. У том нашем избору прикривена је озбиљна агресивна црта. Јер, сви ће да буду погубљени осим једнога.

У Хрватској победио Ром

Ипак, не треба бити превише строг у осуди наших Орвелових робова. У друштву у коме се "Јумкове" кошуље од 300 динара продају на три до пет рата, пет минута славе није тако лоша компензација.

Ни у богатом свету није другачије. Флоријана, победница италијанског "Великог брата", кћерка проститутке тврдог гласа са римским акцентом типичним за радничку класу, обраћала се гледаоцима, директно у камеру:

– Ћао, Италијо! Молим вас, гласајте за мене!

Због тога је постала позната као Силвио Берлускони "Великог брата". Лист "Република" је 2003. године известио о њеној победи насловом: "243.000 евра одлази вулгарној девојци са прљавих завучених улица".
Победник друге сезоне хрватског "Великог брата" Хамдија Сеферовић изазвао је салве реаговања у такозваној озбиљној јавности, иако је биран у једној популистичкој и потпуно неелитној ТВ емисији. Хамдија је, наиме, Ром.

Али, имао је богатији речник од свих станара куће "Великог брата", његове реченице су увек биле јасне и довршене, прецизније него код већине телевизијских водитеља. Новинар загребачког "Глобуса" је признао:

– Гледајући га, чинило ми се да хрватски боље говори од мене.
Шта још очекивати у овом мрачном техносвету лицемерја, лажних вредности и недостајуће људскости? Како да се буде свој? Како да Хамдија, или Италијанка опаког језика, или наши аутсајдери који ће вас тек освајати, разочарати или расплакати, пронађу себе и буду срећни, ако не богати и славни, у својим малим животима? Где пронаћи пусто острво, где нас неће видети свевидеће очи?