Orvel, šou, evrići

Dobrovoljna zatočenica orvelovske televizijske enklave na Košutnjaku, bucmasta devojka u apstinencijalnoj nikotinskoj krizi inauguriše Sidnija Šeldona u genija bestselera, sanjajući da će se njen život, posle nekoliko meseci, ugraditi u makar jedan nastavak američkog kralja ljubavnih romana i trilera... Jedan ljutiti dečko s likom latinošvalera koga je drmnula struja u spotu Dženifer Lopez, prezrivo pita:

– Ko je, bre, taj Šeldon?

Paolo Koeljo se takođe sjajno kotira na rang-listi pročitanih knjiga društvanceta koje sanja da zaradi 100.000 evrića. Dvanaestoro njih junački se borilo na kastinzima, kako bi ušli u najuži izbor, ne prezajući da 100 narednih dana svojih malih života izlože, u najsitnijim detaljima, pogledima miliona gledalaca. Televizija B-92 već nekoliko dana emituje snimke generalne probe "Velikog brata", najuspešnijeg izuma rijaliti televizije. Start je polovinom septembra. Šou je, uzgred, oborio sve rekorde gledanosti u žanru u svim zemljama u kojima se prikazivao.

Hipnoza ne prestaje

Naziv programa potiče od Velikog Brata, iz romana "1984" Džordža Orvela, koji je sveprisutan i ima potpunu kontrolu nad svojim podanicima. Program prati grupu ljudi koja živi u jednoj kući izolovanoj od spoljašnjeg sveta (sem tamo gde to Veliki Brat dozvoli) pod budnim okom televizijskih kamera, mikrofona i gledališta čitavih 100 dana! Kamere snimaju bez prestanka, 24 sata svih sedam dana u nedelji, a gledaoci imaju priliku da neprestano zaviruju u život ukućana.
Generalna proba u luksuznoj kući u Košutnjaku se nastavlja. Čuje se metalni glas preko razglasa. Devojke i mladići udaraju svežim jajima jedni druge u čelo, pa pevaju.

I prosečna brazilska sapunica je umetničko remek-delo u odnosu na karakterološke zaplete rijaliti scenarista. Ali, hipnoza ne prestaje.

Nesrećnoj kažnjenici Veliki Brat daje tajni zadatak. Treba da rasturi žurku. Ona histerično plače. Opet proživljava krizu u ispovedaonici. Umesto nikotina, dobar je i zeleniš. Ona manifestuje zakasnelu fazu neurotičnosti tako što secka krastavce, potom jedan kolut žvaće, a drugi lepi na čelo.

– Veća je verovatnoća da nađu nilskog konja u Moravu, nego što ću da prestanem da pušim – kaže nežni dečko u kupaćim gaćicama, koji je priznao milionima Srba:

– Veliki brate, ja sam gej.

Osim što će dirnuti u srce nevladin sektor i skinhedse, dečko pre svega računa na vas, dragi gledaoci. Sanja da otkucate SMS samo za njega i uvedete ga u predvorje bogatih, uspešnih i slavnih.

Strastvena dečurlija

Uoči generalne probe "Srpskog brata", dvoje polaznika "Orvelovog kursa" vodilo je ljubav, čime su prekršili osnovno pravilo: da se u toku šou-predigre ne ide do kraja. Strastvena dečurlija su diskfalifikovana.

Trebalo je da budu strpljivi. Prvi put je do seksualnog odnosa došlo pred kamerama, a da se baš sve videlo – u mađarskom "Velikom bratu". Posle samo jedne sedmice – dvoje su vodili ljubav ispred kuće, na otvorenom. Katolička crkva i razne grupe su oštro protestovale. U Švedskoj se dogodila slična stvar, ali ta eksplicitna scena u kupatilu nije ušla u TV emisiju. Otišla je "uživo", preko interneta.

Podanici, međutim, ne prezaju ni od čega. Čeka se, izgleda, samo direktan prenos ubistva. Ali, sto hiljada je sto hiljada. Onaj ko preživi sva glasanja i ostane poslednji u kući dobija jednu od najvećih novčanih nagrada koje se dodeljuju na televiziji, kao i naklonost ili prezir milionske publike. Izgleda da je Orvel bio pisac bajki za decu, a Mekluan naivčina. Nova planetarna zabava srušila je sve njihove snove. Birajte: svet kao novi koncentracioni logor kontrolisan džinovskom kamerom ludog diktatora ili grupe korporacijskih i producentskih zaverenika koja pokriva svaki pedalj planete u direktnom prenosu isprekidanom, naravno – reklamama. Zabludela svetina daljinskim prebira po kanalima, tražeći nove i nove junake, ubeđena da, prema Engelsovoj teoriji političke ekonomije, i sopstvena intima ima upotrebnu vrednost. Džeri Springer u nastavcima, ili njegove mutacije, stiže u vaš dom.

Kulturolog profesor dr Zorica Tomić je bila u pravu kada je nedavno rekla da ovakav program najnedvosmislenije pokazuje prirodu savremene medijske kulture koja je voajerska.

Ona je ukazala da granica između javnog i tajnog više ne postoji, da se privatnost suspenduje. A gde ne postoji privatnost, nema ni javnosti. Svi smo uključeni. Zato to i jeste medijski i društveni spektakl.
Dr Tomić je konstatovala da ovo simboličko pogubljenje privatnosti, baš kao i kod srednjovekovnih pogubljenja na trgovima, ne bi imalo smisla da je tajno. Akteri, čim znaju da su snimani non-stop, ne mogu biti spontani, tako da su sve poruke koje oni odašilju usmerene na odluke sudija. A te sudije smo mi gledaoci. U toj sofisticiranoj gladijatorskoj borbi mi smo ti koji podižemo palac gore ili dole. U tom našem izboru prikrivena je ozbiljna agresivna crta. Jer, svi će da budu pogubljeni osim jednoga.

U Hrvatskoj pobedio Rom

Ipak, ne treba biti previše strog u osudi naših Orvelovih robova. U društvu u kome se "Jumkove" košulje od 300 dinara prodaju na tri do pet rata, pet minuta slave nije tako loša kompenzacija.

Ni u bogatom svetu nije drugačije. Florijana, pobednica italijanskog "Velikog brata", kćerka prostitutke tvrdog glasa sa rimskim akcentom tipičnim za radničku klasu, obraćala se gledaocima, direktno u kameru:

– Ćao, Italijo! Molim vas, glasajte za mene!

Zbog toga je postala poznata kao Silvio Berluskoni "Velikog brata". List "Republika" je 2003. godine izvestio o njenoj pobedi naslovom: "243.000 evra odlazi vulgarnoj devojci sa prljavih zavučenih ulica".
Pobednik druge sezone hrvatskog "Velikog brata" Hamdija Seferović izazvao je salve reagovanja u takozvanoj ozbiljnoj javnosti, iako je biran u jednoj populističkoj i potpuno neelitnoj TV emisiji. Hamdija je, naime, Rom.

Ali, imao je bogatiji rečnik od svih stanara kuće "Velikog brata", njegove rečenice su uvek bile jasne i dovršene, preciznije nego kod većine televizijskih voditelja. Novinar zagrebačkog "Globusa" je priznao:

– Gledajući ga, činilo mi se da hrvatski bolje govori od mene.
Šta još očekivati u ovom mračnom tehnosvetu licemerja, lažnih vrednosti i nedostajuće ljudskosti? Kako da se bude svoj? Kako da Hamdija, ili Italijanka opakog jezika, ili naši autsajderi koji će vas tek osvajati, razočarati ili rasplakati, pronađu sebe i budu srećni, ako ne bogati i slavni, u svojim malim životima? Gde pronaći pusto ostrvo, gde nas neće videti svevideće oči?