Европа стеже каиш Србији

Европска комисија опоменула је Србију да не може стално да рачуна на нове кредите или помоћ ЕУ и међународних финансијских институција приликом попуњавања рупе у буџету. Рецепт за опоравак је у сређивању јавних финансија и подстицању извоза а критикује се амерички модел подстицања потрошње и све већег задуживања државе.

Драгомир Јанковић, из Европског економског института, који је учествовао у писању извештаја, сматра да Србија „мора да нађе начина да смањи јавну потрошњу, и личну и јавну, али и задуживање државе и грађана”.

– У противном није тешко предвидети да нас очекује грчки сценарио. Због тог искуства ЕУ прави одређене анализе и покушава да спречи у земљама западног Балкана и у самој ЕУ такве и сличне ситуације – објашњава Јанковић.

Да Србија не сме да дозволи да њен спољни дуг пређе разумну меру сматра и Милојко Арсић, економски саветник премијера Мирка Цветковића. За разлику од Грчке, нама нема ко да помогне јер још нисмо чланица Европске уније.

– Ово је знак да ће ЕУ подржати политику Међународног монетарног фонда. Реч је о повећавању притиска на земље региона и то за наше добро, како би се спречиле велике невоље. Европа нам поручује да нас неће подржавати у вођењу политике која води прекомерном задуживању – сматра Арсић.

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, каже да нам ЕУ сугерише како морамо рачунати да позајмљени новац треба и да вратимо.

– А то значи да је потребно планирати пореске приходе да би се зајмови који се узимају данас бар једним делом сутра вратили. То није неко далекосежно запажање већ више здраворазумска препорука – каже Глигоров.

У извештају се Србији и Хрватској сугерише и ребаланс буџета. Прекрајање државне касе је неопходно јер је мањак у буџету већи од очекиваног.

Премијеров саветник Милојко Арсић али и Мирослав Здравковић, уредник сајта Економија.орг не мисле тако. Према њиховим предвиђањима минус ће ове године бити мањи од договорених 4,75 одсто јер су се порески приходи у последњих неколико месеци повећали.

Писање ових извештаја зна да потраје тако да неке оцене не морају да буду у складу с тренутним стањем ствари, објашњава њихов колега Владимир Глигоров.

– Ипак мислим да је оцена тачна јер је прилив јавних прихода нестабилан па су стога могући чести ребаланси буџета. Сугестија је, претпостављам, да се реалистичније процене буџетски извори и расходи како би био могућ средњорочни фискални оквир који не би морао да се непрестано коригује, деловао би позитивно на макроекономску стабилности и представљао брану дискреционом одлучивању о јавним финансијама – каже Глигоров.

С друге стране, за Мирослава Здравковића, када је реч о моделу који треба применити, нема дилеме:

– Ако имамо мањи минус од очекиваног до краја године, за мене је питање како ће се та средства најпаметније искористити. Зато мислим да је овај извештај директан притисак ЕУ на Млађана Динкића у намери да одмрзне плате и пензије и повећа инвестициону потрошњу. Мислим да европски рецепт изласка из рецесије и пример Немачке није добар. Не могу иста правила да важе за Немачку и Португалију и Грчку, на пример. Немачка је и успела на рачун задуживања привреде и становништва других земаља – скептичан је Здравковић према европском моделу опоравка.

Наиме он страхује да таква пракса стезања каиша Европу може да уведе у нов талас рецесије.

Да је реч о било каквом дисциплиновању Млађана Динкића, негира Драгомир Јанковић, који је учествовао у писању извештаја.

– То је дисциплиновање Србије, а не Динкића. Подстицање потрошње није модел који има научно утемељење. Тај став је објављен у дневним новинама. Сваки озбиљан економиста зна да је управо прекомерна потрошња и довела до настанка кризе. Ако подигнете потрошњу само ћете покренути спиралу која се тешко зауставља. Више ће се куповати роба из увоза, тражња за девизама биће већа, динар ће слабити, инфлација расти… У Европи нема дилеме око тога, једини рецепт за опоравак је подстицање извоза и инвестиционе потрошње – објашњава Јанковић.

Владимир Глигоров такође мисли да су Динкићева идеја и извештај ЕУ две одвојене ствари:

– Сада је опште уверење да се одржив привредни раст на Балкану мора ослањати више на производњу за извоз. То није у непосредној вези са евентуалним краткорочним плановима за подстицање домаће тражње – убеђен је Глигоров.

А у кабинету Млађана Динкића бар док се извештај и званично не објави не желе да коментаришу да ли га доживљавају као притисак на потпредседника владе:

– Управо су мере нашег Министарства, попут субевенционисаних кредита за грађане и привреду ублажиле ефекте кризе. У Србији се криза осећа, није још све готово, али смо у бољој ситуацији од Хрватске, баш зато што нисмо слепо слушали инструкције, повећавали ПДВ, уводили кризне порезе. Држава мора да повећа и убрза своју инвестициону потрошњу и настави са субвенционисаним кредитима – каже Никола Папак, саветник Млађана Динкића.

Аница Николић