Мањи буџет или већа потрошња

Брисел, 5. августа – Знаци привредног опоравка држава западног Балкана су половином ове године „оскудни”, осим нешто боље ситуације у Србији, оценила је Европска комисија у најновијем извештају.

Домаћа тражња је слаба, незапосленост не јењава, а „као последица тога су државне финансије под јаким притиском у више земаља региона”, наводи се у интерном извештају Комисије у Бриселу у који је имала увида агенција Бета.

Како се додаје у извештају, „охрабрујуће је у већој мери” то што је у региону дошло до повећања извоза, али и пада увоза због пада потрошње и рецесије, што је случај с Хрватском, Македонијом и Црном Гором.

Такође се наводи да, упркос планираном смањивању буџетских трошкова, Србија и Хрватска пре свега морају ићи на ревизију буџета, јер ће мањак бити још већи.

Европска комисија је већ раније међу важне циљеве придруживања земаља западног Балкана ЕУ поставила смањивање буџетског мањка и јавних дугова.

Ту Брисел има подударна виђења с Међународним монетарним фондом, наглашавајући да Србија и још неке државе региона не могу стално рачунати на нове кредите или помоћ ЕУ и светских финансијских организација да би попуњавали буџет. Рецепт се види у сређивању финансија, привлачењу инвестиција за првенствено извозну производњу, зато што је спољнотрговински дефицит свих држава западног Балкана рак-рана све већег спољног и државног дуга.

То је, међутим, наметнуло и питање да ли западни Балкан треба да кроз повећану буџетску потрошњу, повећање плата и пензија, што значи и веће задуживање државе, подстакне домаћу потрошњу, у очекивању да то доведе до веће производње и опоравка. Јер, зашто ММФ тражи да Србија сведе буџетски дефицит на само један одсто, кад је и за земље евра у ЕУ та дозвољена граница три одсто бруто домаћег годишњег производа?

Или је и за западнобалканске земље, са застарелим или пропалим индустријским капацитетима, уз делом једино живљу пољопривреду, нужно применити сада општеусвојени рецепт у земљама ЕУ, а посебно „зоне евра”, да се једино кресањем претераних буџетских трошкова и јавног дуга може рачунати на дугорочније стабилизовање и опоравак привреде.

У суштини, у ЕУ се сматра да европски модел извлачења из светске рецесије, што је нарочито видљиво на примеру Немачке, показује резултате, а темељи се на увођењу надзора над финансијским сектором који мора бити окренут кредитирању производње, а не шпекулацији. И посебно на увођењу јединственије економске политике за практично све чланице ЕУ, уз дугорочне надзиране мере кресања буџетских дефицита и јавних дугова.

То је модел опоравка заснован на јачању производње и извоза, који је сасвим другачији од америчког модела подстицања унутрашње потрошње и стално већег задуживања државе, односно потрошње на кредит који на крају треба моћи отплатити.

У Европи се наглашава, а то је нагласио и председник Европске централне банке Жан-Клод Трише, да примери и фазе у светској економској историји доказују да штедња и дисциплина у државним финансијама никако не значе да се смањују, већ и да може да се постигне повећање привредног раста и трговине, али то зависи од укупне политике влада.

У европским институцијама се зато са задовољством гледа на најновије знаке опоравка привреде ЕУ, како показују подаци у јулу, али је унутрашња расправа окренута управо ка „немачком моделу”. Европска комисија је затражила да влада у Берлину престане са строгим десетогодишњим „стезањем каиша” становништва и да подстакне домаћу потрошњу. То сад траже и немачки синдикати који су досад пристајали на „замрзавање” надница, како би се опоравиле државне финансије и немачкој извозној привреди дала могућност да се опорави.

Ипак, и француска, шведска, аустријска, пољска и привреде још неких чланица Уније бележе раст, уз мање или веће успехе у кресању буџетских и државних трошкова.