„Прокупац” се враћа у Топлицу

Гојиновац код Прокупља – На десној обали Топлице, десетак километара узводно од Прокупља, село је Гојиновац. Куће су се наређале поред пута, доле поред реке су плодна поља, а горе се уздижу таласасти брежуљци, над којима се надвисила Црна чука. Изнад села зелене се непрегледни шпалири винове лозе. Ка њима води пут који управо радници насипају а равна булдожер. „Биће овде ускоро и асфалт“, каже нам Драган Ковачевић, који се са братом Миломиром латио великог посла: на око сто хектара подижу винограде, по чему је овај крај био вековима познат. Већ на више од 20 хектара стижу на род савремене сорте: мерло, совињон, каберне совињон, шардоне... Али и стари добри „прокупац”, аутохтона лоза која је готово заборављена, као што су и виногради запуштени по целој Топлици.

Драган је машински техничар, остао је без посла у нишкој ЕИ и сада са супругом Маријом и троје деце живи овде у Гојиновцу и брине се о подизању и неговању винограда, као и о заједничком предузећу „Топлички виногради”. Брат Миломир је још у младости отишао у свет. Тренутно је у Шпанији, одакле је и донео нешто новца и идеју о савременим виноградима.

У булдожере, утовариваче, тракторе, прскалице, у специјалну жицу за шпалире, у саднице, у ђубриво, негу и рад – уложено је и улаже се много, казује нам Драган Ковачевић. Они на овом послу стално запошљавају пет, на одређено време седам, а у сезони већих радова и до педесет радника. Плаћају их на време и пристојно, јер, каже, само задовољан радник може да ради како треба. То за овај крај већ значи много. У трагању за послом села су готово испражњена. Све је запуштено. У рушевинама је и зграда у којој су становали учитељи, а школу су недавно обновили.

Ковачевићи су највећи део трњака и шикара већ претворили у винограде, који делују као зелени рај у овој пустоши. Све је доведено до савршенства: сваки струк лозе је однегован, нигде ни трага од траве и корова, чак ни по стазама. Планирају они и остале запуштене парцеле да претворе у винограде. У својину су већ преузели око 60, а сваке године увећавају засаде за по 10 хектара. И с оне стране реке, на брду између Белољина и Мађара, где су некада већ били виногради, подижу нове засаде на 25–30 хектара и заснивају нову радну јединицу.

Припремају Ковачевићи подизање и велике винарије. Урађени су пројекти и само чекају дозволе, па да крену у изградњу објекта на око 5.000 метара квадратних. Овде ће се производити само вино са заштићеним именом и географским пореклом. И „прокупац“ ће се тако вратити у Топлицу. И у Србију и у Европу, са вином од грожђа из његове праве постојбине. Гајиће га, кажу, и на чокоте, како би му вратили све некадашње особине. У подизању засада лозе они сарађују и са научним установама.

– Ово је скупа производња. Новац који улажемо у винограде можда ће да се исплати тек кроз 10 до 15 година. Али, ако допринесемо оживљавању Топлице, ако овамо дођу и други инвеститори, ми ћемо бар зауставити исељавање, а можда ћемо и вратити део народа у овај прелепи крај. По томе ће нас, надамо се, памтити генерације које долазе – каже Драган Ковачевић, уверен да се лепота живота у Топлици може да обнови. Њиховим путем, каже, пошао је и Горан Тодић у Јошаници, који је подно Јастрепца већ засадио винову лозу на више од 10 хектара.

Ако оживи некад познато топличко виногорје, па се уреди неолитско налазиште код Плочника, где се први пут у свету топио бакар, уз светску реткост Ђавољу варош, уз бање Луковску, Куршумлијску и Проломску, уз обиље топлих извора за повртњаке, ето напретка Топлици, данас једном од најсиромашнијих крајева Србије, надају се овде не само вредни Ковачевићи.

Драган Борисављевић