„Prokupac” se vraća u Toplicu

Gojinovac kod Prokuplja – Na desnoj obali Toplice, desetak kilometara uzvodno od Prokuplja, selo je Gojinovac. Kuće su se naređale pored puta, dole pored reke su plodna polja, a gore se uzdižu talasasti brežuljci, nad kojima se nadvisila Crna čuka. Iznad sela zelene se nepregledni špaliri vinove loze. Ka njima vodi put koji upravo radnici nasipaju a ravna buldožer. „Biće ovde uskoro i asfalt“, kaže nam Dragan Kovačević, koji se sa bratom Milomirom latio velikog posla: na oko sto hektara podižu vinograde, po čemu je ovaj kraj bio vekovima poznat. Već na više od 20 hektara stižu na rod savremene sorte: merlo, sovinjon, kaberne sovinjon, šardone... Ali i stari dobri „prokupac”, autohtona loza koja je gotovo zaboravljena, kao što su i vinogradi zapušteni po celoj Toplici.

Dragan je mašinski tehničar, ostao je bez posla u niškoj EI i sada sa suprugom Marijom i troje dece živi ovde u Gojinovcu i brine se o podizanju i negovanju vinograda, kao i o zajedničkom preduzeću „Toplički vinogradi”. Brat Milomir je još u mladosti otišao u svet. Trenutno je u Španiji, odakle je i doneo nešto novca i ideju o savremenim vinogradima.

U buldožere, utovarivače, traktore, prskalice, u specijalnu žicu za špalire, u sadnice, u đubrivo, negu i rad – uloženo je i ulaže se mnogo, kazuje nam Dragan Kovačević. Oni na ovom poslu stalno zapošljavaju pet, na određeno vreme sedam, a u sezoni većih radova i do pedeset radnika. Plaćaju ih na vreme i pristojno, jer, kaže, samo zadovoljan radnik može da radi kako treba. To za ovaj kraj već znači mnogo. U traganju za poslom sela su gotovo ispražnjena. Sve je zapušteno. U ruševinama je i zgrada u kojoj su stanovali učitelji, a školu su nedavno obnovili.

Kovačevići su najveći deo trnjaka i šikara već pretvorili u vinograde, koji deluju kao zeleni raj u ovoj pustoši. Sve je dovedeno do savršenstva: svaki struk loze je odnegovan, nigde ni traga od trave i korova, čak ni po stazama. Planiraju oni i ostale zapuštene parcele da pretvore u vinograde. U svojinu su već preuzeli oko 60, a svake godine uvećavaju zasade za po 10 hektara. I s one strane reke, na brdu između Beloljina i Mađara, gde su nekada već bili vinogradi, podižu nove zasade na 25–30 hektara i zasnivaju novu radnu jedinicu.

Pripremaju Kovačevići podizanje i velike vinarije. Urađeni su projekti i samo čekaju dozvole, pa da krenu u izgradnju objekta na oko 5.000 metara kvadratnih. Ovde će se proizvoditi samo vino sa zaštićenim imenom i geografskim poreklom. I „prokupac“ će se tako vratiti u Toplicu. I u Srbiju i u Evropu, sa vinom od grožđa iz njegove prave postojbine. Gajiće ga, kažu, i na čokote, kako bi mu vratili sve nekadašnje osobine. U podizanju zasada loze oni sarađuju i sa naučnim ustanovama.

– Ovo je skupa proizvodnja. Novac koji ulažemo u vinograde možda će da se isplati tek kroz 10 do 15 godina. Ali, ako doprinesemo oživljavanju Toplice, ako ovamo dođu i drugi investitori, mi ćemo bar zaustaviti iseljavanje, a možda ćemo i vratiti deo naroda u ovaj prelepi kraj. Po tome će nas, nadamo se, pamtiti generacije koje dolaze – kaže Dragan Kovačević, uveren da se lepota života u Toplici može da obnovi. Njihovim putem, kaže, pošao je i Goran Todić u Jošanici, koji je podno Jastrepca već zasadio vinovu lozu na više od 10 hektara.

Ako oživi nekad poznato topličko vinogorje, pa se uredi neolitsko nalazište kod Pločnika, gde se prvi put u svetu topio bakar, uz svetsku retkost Đavolju varoš, uz banje Lukovsku, Kuršumlijsku i Prolomsku, uz obilje toplih izvora za povrtnjake, eto napretka Toplici, danas jednom od najsiromašnijih krajeva Srbije, nadaju se ovde ne samo vredni Kovačevići.

Dragan Borisavljević