Само силом у судницу

Сва је прилика да Војислав Шешељ после три године чекања неће дочекати својих пет минута у судници Хашког трибунала. Иако му је, само дан пошто му је додељен бранилац мимо његове воље, Судско веће којем председава Холанђанин Алфонс Ори дозволило да се жали на ову одлуку, скоро је извесно да Шешељ неће имати прилике да лично проговори у своју одбрану. Наиме, како сада ствари стоје, мало је вероватно да ће суд променити одлуку о наметању браниоца и себе изложити ризику да поново буде мета Шешељевог вербалног "чашћавања", због чега му је, на првом месту, и забрањено да се сам брани. У том случају, како тврде у Српској радикалној странци, Шешељ ни на који начин неће учествовати у процесу у којем је у 14 тачака оптужен за ратне злочине у Вуковару, Воћину, Босанском Шамцу, Зворнику и селу Хртковцу у Војводини, а, како је најављивао, председник радикала у том случају нема намеру ни физички да присуствује суђењу.

Своју чврсту намеру да ни на који начин не сарађује са наметнутим браниоцем Шешељ је, како тврди Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, показао и тиме што није хтео да потпише жалбу на одлуку о наметању браниоца коју је у његово име прошле седмице предао холандски адвокат Тјард ван дер Спул, постављен за такозваног адвоката у приправности ("стенд бај" адвокат).

– Он ће сам поднети жалбу, а у договору са њим странка ће повући још неке потезе којима ћемо оспоравати ову судску одлуку и доказати да су њоме нарушена основна људска права и право да се брани, које гарантује сваки суд у свету – каже Вучић.

Наметање браниоца неприхватљиво је и за неке од адвоката који су се појављивали као браниоци у Хагу, међу њима и за Бранислава Тапушковића, пријатеља суда на суђењу Милошевића, који је недавно неким медијима изјавио да "постоје два основна принципа у поступку, а то је гарантовање права да се оптужени брани сам, као и обавеза да увек присуствује претресу".

Слична одлука о ускраћивању права да се оптужени сам брани у процесу који је вођен против Слободана Милошевића својевремено је довела до бурних полемика у међународној и домаћој стручној јавности. Бројни угледни светски правници тада су тврдили да је ускраћивањем права да се сам брани Милошевићу нанета неправда. У Шешељевом случају, тврди Стеван Лилић, професор Правног факултета у Београду и председник Удружења "Правници за демократију", "све је потпуно правно јасно и нема говора о кршењу људских права".

– Процедура у вези са одређивањем браниоца по службеној дужности у случају тешких кривичних дела није никакво кршење људских права, из два разлога. Прво, тако нешто предвиђају сви правни системи, па и наш, и друго, зато што је Шешељ добровољно отишао у Хаг и тако прихватио правила и Статут тог суда – истиче Лилић.

Он наглашава да оптужени има права да бира свог браниоца, али не и да бира да ли ће га имати или не. Сва поређења са Милошевићевим случајем, каже Лилић, не стоје јер је код Милошевића то било "политичко питање", а разлог за наметање браниоца Шешељу налази се у томе "да он не разуме комуникацију са судом".

– Он би да буде Милошевић, али то није – каже Лилић и додаје: – Сваки суд би урадио то исто јер он као личност није подобан за комуникацију са судом.

Лилић сматра да нема никаквих изгледа да суд преиначи своју одлуку и да Шешељу дозволи да се сам брани, као што је то учињено у случају Милошевић, коме је Апелационо веће, неколико месеци после одузимања права на одбрану, вратило право да сам испитује своје сведоке, уз оцену да је претходна одлука била "фундаментална правна грешка". Подсећамо да је формални разлог за наметање браниоца Милошевићу била његова болест и предугачко суђење, до чега су доводила честа одлагања проузрокована здравственим тегобама оптуженог. Основни проблем Шешеља, међутим, није физичко здравље, већ то што је он лично вређао суд, а што се у судској пракси, не само западној већ и овдашњој, не толерише. У пракси неких судова у свету, пре свега у Америци, било је случајева да се непоштовање суда санкционише чак и физичким затварањем уста оптуженог и (или) везивањем руку.

– Шешељ је показао да иза његовог понашања стоји намера да се бесконачно расправља о небитним стварима. Он је себе до сада представио као некога ко није способан да комуницира са судом. Претпостављам да му због тога, највероватније, неће дозволити да се уопште директно обраћа сведоцима или суду на суђењу. Међутим, такву одлуку судско веће може и да промени – објашњава Лилић.

Шешељу, највероватније, како објашњава наш саговорник, неће поћи за руком ни то да бојкотује суђење физичким изостанком из суднице, јер присуство оптуженог није ствар његове добре воље.

У неким таблоидима недавно су се могле прочитати изјаве "поузданих извора" да Шешељ, уколико га натерају да уђе у судницу, има намеру да руши све око себе и да вришти, али Вучић није потврдио да Шешељ има тако нешто на уму и још једном је одбио могућност да он на било који начин учествује у суђењу или сарађује са адвокатом Дејвидом Хупером, који ће га заступати. Овај лондонски адвокат већ је био у сличној улози као наметнути бранилац министру образовања из Руанде, извесном Рвемакуби. Руандски министар образовања, оптужен за геноцид над припадницима племена Тутси, тврдио је да није крив за оптужбе да је, између осталог, мачетама наоружавао омладину и да је имао улогу у убиствима пола милиона људи. Није се појављивао у судници, али је преко наметнутог браниоца Хупера уредно поручивао судијама да то никако не значи да он не поштује суд. Судско веће му је то толерисало. Мале су шансе, међутим, да Шешељ покаже кајање и респект према суду какво је показао Рвемакуба, баш као што су мале шансе и да још који пут буде у ситуацији да се, макар вербално, обрачуна са званичницима трибунала. Иако се чини невероватним, "највећи скандал мајстор на политичкој сцени Србије", како је Шешељ себе описао сведочећи на суђењу Милошевићу, изгледа да ће морати да ћути на сопственом суђењу. А оно ће, по свој прилици, почети са закашњењем, ако наметнутом браниоцу буде потребно додатно време да се упозна са свим детаљима оптужнице.