Динар шпарај – евро чувај

Штедња у динарима се заиста исплати. У појединим банкама, клијенти који су пре годину дана на штедњу положили националну валуту добили су неколико пута више новца него они који су штедели у девизама. Радован Јелашић, гувернер НБС, потпуно је у праву када је још једном саветовао грађане да са динарима не "трче" у евро, нити да у тој валути штеде, а ако то већ чине – немају право да се љуте. Играли су на карту курсних разлика и обезвређивања домаће валуте, а догодило се нешто сасвим друго – камата на орочене динаре била је реално позитивна, а евро је изгубио на вредности. Све због тога што многи наши грађани још на динар гледају као на старог варалицу, па безрезервно поверење указују евру, швајцарском франку или долару. Међутим, банкарске рачунице јасно показују да су девизе у протеклих годину дана изневериле поверење штедиша, а да је национална валута, по сада важећим тржишним условима, штедишама донела завидне профите.

Тако је клијент који је 1. септембра 2005. године положио 100.000 динара, јуче у Хипо Алпе Адрија банци, подижући и камату, профитирао за 13.500 динара. Онај ко је пре годину дана у банку ушао са 1.200 евра, или тачније 1.185 евра, колико је износила тадашња противвредност, јуче је могао да подигне само 26,8 евра камате. Толико остаје клијенту када се од профита одбије порез држави на девизе од 20 одсто. То значи да је онај ко је ризиковао, и одлучио се на штедњу у динарима, зарадио безмало шест пута више него онај ко је ишао на тада сигурнију варијанту.

– Динарска штедња у овом случају је далеко профитабилнија. Номинална каматна годишња стопа на динаре износи 13,5 одсто, док се улог у еврима множи са годишњом каматом од само 2,75 процената – објашњава Срђан Нинковић, директор за послове са становништвом у овој аустријској банци, откуд толика разлика.

Иначе, средњи курс НБС на дан 31. августа 2005. године био је 84,43 динара, а на дан 31. августа 2006. износио је 84,6 динара, па је и ова минимална курсна разлика обезбедила позамашне профите.

И они који су у Меридијан банци положили 100.000 динара зарадили су више него да су се одлучили да на годину дана ороче 1.200 евра. И баш као Марку Краљевићу у њиховој реклами, "ни од орања, ни од ситног наследства", прилегла је камата од 8.800 динара. Они који су штедели евре зарадили су упола мање – 48 евра, односно 4.060,8 динара. У овој француској банци камата на динаре износи 11 одсто, док се улог у еврима множи са пет одсто.

Динарска штедња на годину дана у Банци Интези за исту суму и исти период, помножена са ефективном каматом од 13,75 одсто, доноси профит од 13.750 динара.

– Уколико за исти период уложите 1.200 евра и орочите их на годину дана, уз камату од четири одсто, после 12 месеци ћете имати зараду од 38,40 евра – кажу у овој италијанској банци.

Штедише грчке ЕФГ Евробанке на динарима су, уз камату од 10,5 одсто, за годину дана зарадиле 8.400 динара, а на еврима, са каматом од 4,8 процената зарадили 46,08 евра. Чиста зарада у Војвођанској банци на орочени динарски депозит у висини од 100.000 динара орочен на годину дана по годишњој каматној стопи 15,5 одсто износи 15.500 динара. На орочени девизни депозит у висини од 1.200 евра орочен на годину дана по годишњој каматној стопи 4,40 одсто, камата износи 52,80 евра. Кад се одбије порез од 20 одсто на штедњу у девизама штедиша заради само 42,24 евра, што је чак четири пута мањи профит него да је штедео у националној валути.

-----------------------------------------------------------

Инфлација грицка профите

Стручњаци упозоравају да цифре у динарима не смеју да заварају штедише, јер се од њих мора одбити инфлација која је од августа прошле до августа ове године износила 13,1 проценат. Др Владана Хамовић, научни саветник у Институту за економику пољопривреде, објашњава да то значи да је наша потрошачка корпа празнија за 13 одсто.

– Просечна зарада увек покрива просечну потрошачку корпу и ту нема великих осцилација. У међувремену су поскупели струја, превоз и комуналије, бензин је стално варирао и много прехрамбених производа је сада скупље. Сада за исте паре не можемо да купимо оно што смо могли за годину дана – упозорила је Хамовићева и додала да то није баш тако лагодно како се тумачи.

Ипак, чак и када се инфлаторни утицаји узму у обзир, у позамашним динарским профитима има места за зараду у односу на профите у еврима.