Криза успорила раст банака

Укупна актива домаћих банака на крају првог полугођа текуће године износила је 2.343,15 милијарди динара, односно 23,5 милијарди евра, саопштила је Народна банка Србије. У последњих дванаест месеци, актива домаћег банкарског система порасла је номинално око 26 процената, док је реалан раст, када се укалкулише слабљење домаће валуте, био скоро 15 процената.

Иза ових одличних података крију се и многи проблеми с којима се први пут од отпочињања транзиције сусрео домаћи банкарски систем. Повећан је број пласмана који су ушли у зону тешко наплативих, те су отписи и резервисања знатно угрозили крајњи резултат банака. Последично, банке су, за разлику од ранијих година, постале много опрезније те су се углавном задржале на постојећој бази клијената са што је могуће већом оријентацијом на сигурне послове, као што су они с државом. У првој половини ове године и слабљење динара био је један од већих проблема банака што је у великој мери утицало на расходну страну њихових биланса успеха.

(/slika2)Како се на почетку кризе и наговештавало, велике банке су се знатно лакше снашле у отежаним условима пословања, док је мањим банкарским установама као решење дугорочног опстанка једино остала алтернатива међусобног спајања или проналажења стратешког партнера.

И у првих шест месеци, десет највећих банака по активи заузима скоро 70 одсто тржишта и овај податак најбоље показује колико простора имају преостале 24 банке које послују на домаћем тржишту. Банка Интеза је остала лидер и након објављених пословних података за други квартал додатно учврстивши своју позицију освајањем 14,2 одсто тржишта. Мерено по висини активе, другу позицију је заузела Комерцијална банка, уз велики раст активе, али захваљујући пре свега затвореној докапитализацији од стране међународних финансијских институција окончаној почетком текуће године. Трећа банка по висини активе је аустријски Рајфајзен са уделом на тржишту од 8,6 процената али уз прилично конзервативно вођење пословних активности некада водеће банке на тржишту. Наиме, у односу на првих шест месеци протекле године, Рајфајзен је повећао пласмане тек за осам процената (реални пад од око три-четири одсто) упркос чињеници да су у истом периоду депозити ове банке порасли скоро за трећину. Међу банкама које су погоршале положај на домаћем тржишту су свакако и грчке банке ЕФГ и Војвођанска које су забележиле пад активе посматрано чак и у номиналном износу (4,5 и 3,2 одсто, респективно). Највећу експанзију забележио је Уникредит, који је, први пут откад послује у Србији, заузео четврту позицију на тржишту са уделом од 6,6 процената и завидном стопом раста од почетка године од 13,7 процената.

Заустављање експанзије банкарског система одразило се и на профите банака али свакако не у толикој мери као што је то случај у реалном сектору. И по питању крајњег резултата, криза је оставила веће последице на мање банке, док је гро добити сконцентрисан у већим банкарским установама. И по критеријуму добити мерене апсолутним износом, лидер тржишта је Банка Интеза која је забележила бруто добитак у прва два квартала од 3,96 милијарди динара што је скоро за четвртину више у односу на исти период протекле године, мерено у номиналним оквирима. Друга на листи је нишка АИК банка, највећа банкарска установа на Београдској берзи, која је забележила бруто добит од 2,8 милијарди динара док према приносу на капитал и активу представља убедљиво најефикаснију домаћу финансијску институцију. Знатан напредак у погледу крајњег резултата направио је Уникредит са добитком од 1,9 милијарди динара, док је Рајфајзен смањио добит за 22 процента на 1,5 милијарди динара. Од банака са великом активом губитке су исказали Војвођанска и Алфа банка, док је знатан пад добити забележила аустријска Хипо банка. Велики број ситнијих банака, гледано по висини активе, остварио је негативан финансијски резултат или скроман плус што свакако најбоље говори о нелагодном положају у којем се ове финансијске установе налазе.

Упркос чињеници да је финансијска криза успорила процес консолидације домаћег банкарског тржишта, извесно је да ће се он наставити и у наредном периоду. У последњих годину дана, крагујевачка Креди банка је сламку спаса пронашла у словеначкој НКБ Марибор док је панчевачка Привредна банка одлуком државних званичника припојена Поштанској штедионици у процесу који је при самом крају. Овакви и слични пословни аранжмани вероватно ће бити настављени и у наредном периоду док ће њихова брзина зависити од стабилизације светског финансијског система али и атрактивности пословног амбијента који нуди домаће финансијско тржиште.

Ненад Гујаничић (Синтеза Инвест груп)

-----------------------------------------------------------

Државне банке

Држава има власнички удео, мањински или доминантан, у десетак банака од којих једино Комерцијална има знатнији тржишни удео. Комерцијална банка је крајем јануара додатно ојачала капиталну базу за 120 милиона евра емисијом акција светским финансијским институцијама, док је држава задржала право да у наредном периоду и сама изврши докапитализацију и задржи постојећи проценат акција. Комерцијална држи 10,4 процената активе домаћег банкарског система али и даље није близу главних конкурената по питању приноса које остварује на активу и капитал који поседује.

У Агробанци држава има удео од 20 процената а ова банкарска установа је на средини године стигла до 2,8 процената тржишта. Експанзија Агробанке била би можда и бржа да се највећи акционари ове банке нису успротивили јавној докапитализацији коју је менаџмент предложио и намеравао да спроведе током ове године. Остале банкарске установе, под пуном или делимичном контролом државе, имају уделе на тржишту мање од 1,5 одсто и њихов самосталан положај биће у великој мери упитан у наредном периоду.

У последњих годину дана држава је начинила неколико корака у консолидацији банкарског тржишта, и то у оба смера. Новосадска Металс банка фактички је национализована, односно нашла је ухлебљење код АП Војводине, након вишемесечне принудне управе проузроковане великом кризом ликвидности, док је Креди банка током марта текуће године докапитализована од стране НК банке из Марибора која је сада већински власник ове финансијске установе. Аранжман спајања Поштанске штедионице и панчевачке Привредне банке ушао је у завршну фазу, док за сада нема озбиљнијих индиција у вези с поступањем државе по питању сопствених власничких удела у осталим банкама.