Генетски рам за „леденог човека”

Алпски „ледени човек” из бакарног доба подвргнут је још једној научној провери: управо је обелодањено да су му, у грубим цртама, разврстани гени (геном). После подробног проучавања, појединости ће бити објављене догодине, тачно две деценије од налажења близу размеђе Италије и Аустрије.

На основу узорака костију, Алберт Зинк, руководилац Института за мумије из Болцана (Италија), и Карстен Пуш, из Института за људску генетику у Тибингену (Немачка), сачинили су генетски профил. Поменута двојица су недавно, са Египћанином Захијем Хавасом, одгонетнули од чега је боловао фараон Тутанкамон.

Испитивањем митохондријске ДНК установљено је да је некадашњи житељ Алпа припадао хаплогрупи К1 (генетски показивачи преко којих се стиже до заједничких предака неких људи). Захваљујући вишестолетном замрзавању на остацима тела и опреме нађена је крв још четири особе.

Сахарска прашина

Вршак стреле забодене у раме, препознатљива рупа на крзненом огртачу и посекотине на рукама, прсима и длановима из прве су наметнули закључак да је убијен. У међувремену су искрсла још нека нагађања, па и да је скончао као жртва ритуала, на шта указује 57 шара на кожи.

Пронашла су га два немачка планинара 19. септембра 1991. у дугој и уској долини, званој Еци, по којој му је наденуто име. Утврђено је да је тело, веома добро очувано, с видљивим молекуларним устројством ткива, припадало мушкарцу до 45 година старом, високом отприлике 1,65 метара и тешком педесетак килограма.

Верује се да је умро од смрзавања, захваћен раном јесењом мећавом. Танак снежни прекривач спречио је да инсекти положе ларве које би изазвале распадање. Покојног Еција су најпре осушили планински ветрови, а после су га затрпали велики зимски снегови. Природни токови су га сачували замрзнутог, као да је био вештачки залеђен (хибернација).

Мерења помоћу радиоактивног угљеника – спроведена у четири лабораторије одвојено (да би се избегла пристрасност у процењивању) – показала су да је настрадао између 3300. и 3200. године пре Христа. Посмртни остаци били су изван домашаја очију дуже од пет хиљада година, све док отапање снежних наноса није у јулу 1991. убрзала сахарска прашина.

Болест у ноктима

Главнина претпоставки у вези са смрћу заснива се на предметима које је носио. Покрај умрлога лежали су секира од бакра, недовршени лук, напртњача од дасака ариша и животињске коже и нож од кремена. Торба од телеће коже висила је окачена за својеврсни опасач. Од одеће сачуване су крзнене чизме и капа и огртач од крзна налик пончу.

Да ли је од нечега боловао?

Медицинским испитивањима утврђено је да није био најбољег здравља, а преглед ноктију указао је да је патио од тежих болести, најмање три пута у својих последњих шест месеци. Толико је прекида у расту видљиво. Најубедљивији доказ је свежи прелом осам ребара, која су почела да зарастају, што је наводило на закључак да је учествовао у насиљу због којег је морао да напусти своје село. Бежећи преко Алпа, сустигла га је и савладала снежна олуја.

А шта је залутали путник био: врач или пастир?

И једно и друго је могуће.

Као потврда првог наводе се недовршена обредна опрема за лов и шаре на кожи, јер су шамани одвајкада одлазили на удаљена и неприступачна места да се посвете својим вештинама. У прилог томе иде етнографско објашњење за нађено светло и углачано камење које је често било ознака нарочите моћи.

Ако се узме у обзир друго, вероватно је настрадао у несрећи чувајући стадо на високим алпским пашњацима. У потрази за склоништем упао је у шупљину у којој је нађен, и ту од студени преминуо.

Када генетичари буду обнародовали налазе, знаће се поуздано судбина припадника високоалпске заједнице из касног четвртог миленијума пре наше ере.

Станко Стојиљковић