Проблематична храна под лупом савета

До краја ове године Србија би требало да добије савет за безбедност хране, најављују из Министарства пољопривреде. Будуће саветодавно тело помагаће министарству и његовим инспекцијама да квалитет и исправност хране на нашем тржишту подигну на виши ниво.

Према првим тумачењима, вести о тонама повучених намирница које нису безбедне за исхрану или правилници о квалитету појединих прехрамбених производа стари и по неколико деценија требало би да остану иза нас. Зато су и у Министарству пољопривреде, па чак и у потрошачким организацијама оптимисти.

– Стручни савет за процену ризика у области безбедности хране ће примењивати и користити препоруке, смернице и информације Европске агенције за безбедност хране. Чиниће га еминентни стручњаци из ове области, представници организација потрошача, као и све заинтересоване стране, пошто је реч о саветодавној служби – каже Душан Пајкић, директор Генералног инспектората Министарства пољопривреде.

Један од главних задатак новог тела биће такозвана процена ризика. Шта то значи?

– То су сва сазнања која указују да одређена храна може да буде проблематична. Подразумева и коришћење нових научних приступа, али и праћење дешавања у свету, нарочито у државама из којих увозимо храну. Ту је и надгледање произвођача, увозника, трговаца и препознавање свих у ланцу, односно утврђивање да ли код било ког производа може да постоји проблем – објаснили су у Генералном инспекторату, додајући да ће и припрема водича за добру пољопривредну, произвођачку и хигијенску праксу бити део задужења савета.

Још се не зна колико ће чланова бити у овом телу, а похвале стижу и од највећих организација за заштиту купаца.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, сматра да је веома важно што ће Србија добити савет за безбедност хране и поручује да га је требало и раније формирати.

– Његово оснивање предвиђа Закон о безбедности хране који је усвојен пре више од годину дана. Према мојим информацијама, чланови тог тела учествоваће и у писању стотина правилника о квалитету производа које немамо – објашњава Паповић.

Србија до сада није имала такво тело. Потрошачи ће бити спокојнији када пазаре основне намирнице, а савет ће чинити стручњаци за све области на тржишту.

– Биће ту људи из пољопривреде, ветерине, агрономије, односно свега што има везе са храном. Због тога ће савет имати стручне секторе, попут одбора за ветерину, аграр и тако даље – каже Паповић.

Чини се тако да се више од годину дана после усвајања Закона о безбедности хране полако заокружује успостављање система који ће обухватити произвођаче, дистрибутере и продавце прехрамбених производа.

У току је и уписивање у Централни регистар који ће обухватити све који послују са храном. Рок је јун следеће године.

– Када то буде било готово, нико неће моћи да се бави производњом, прометом и продајом хране уколико није уведен у тај списак, односно сматраће се да ради на дивље – истакли су у Генералном инспекторату.

У Министарству пољопривреде надају се и да ће код нас, такође до краја године, профункционисати РАСФФ (систем за брзо упозоравање на небезбедну храну). Такав систем обезбеђује да чим нека земља констатује било какву неправилност у вези са небезбедношћу хране алармира све друге посредством тог система. Када овај „аларм” и код нас буде зазвонио, осим инспектора, на интернет сајтовима те информације ће моћи да виде и грађани.

С. Деспотовић