Рума има петљу за инвеститоре

Ко каже да Румљани немају петљу? И те како је имају и зове се Индустријска зона „Румска петља”, а реч је о 308 хектара грађевинског земљишта на изузетној географској позицији на којој би већ у наредним месецима страни инвеститори требало да почну да подижу фабрике и запошљавају радну снагу. А ако покажу добре намере, имаће и апсолутну подршку локалне самоуправе, обећава председника општине Рума Горан Вуковић.

– Рума је географски центар Срема, изванредно позиционирано место, на 50 километара од Београда и 30 од Новог Сада, на тридесетак километара од Аеродрома „Никола Тесла”. На раскрсници је путева Београд–Загреб и будућег полу аутопута Нови Сад – Шабац – Лозница. Та позиција до сада није искоришћена на прави начин, што нова локална самоуправа покушава да промени од свог конституисања, уз помоћ и разумевање и покрајинске и републичке управе – каже за „Политику” Горан Вуковић.

Наш саговорник истиче да је поменути простор већ регулисан одговарајућом урбанистичком документацијом и да ће до јесени бити комплетно опремљен адекватном инфраструктуром, што подразумева довођење електричне енергије, воде, изградњу потребних саобраћајница и свега другог што је потребно.

– Дакле, што се тиче папирологије то је већ завршено, решени су имовински односи, власник земљишта је „један кроз један” општина Рума. Ми можемо инвеститорима да понудимо изузетно повољне услове у случају да су они озбиљни, поготову кад је реч о запошљавању нових радника. Ми смо спремни да одређене парцеле уступимо и у власништво, чак и без надокнаде – открива Вуковић.

Судећи према Просторном плану Србије, који је у фази израде и усвајања, подручје Руме се заједно с подручјем Београда сврстава у зону за инвестирање највишег ранга, такозвану мегазону, од Авале до Фрушке горе, уз аутопут.

А који су то страни инвеститори који ће доћи у Индустријску зону „Румска петља”? Има различитих, каже први човек вароши, али одбија да открива имена пре него што се посао учврсти уговорима.

– Важно је да заинтересованих има. Недавно сам разговарао с једним британским бизнисменом који би веома брзо овде да гради фабрику роботизованих рендген апарата, са стотинак високостручних радника. Такође, положили смо камен темељац за изградњу фабрике за производњу хране за кућне љубимце. То је инвестиција од 10 милиона евра, а реч је о озбиљном француском пословном човеку – каже Вуковић и додаје да је тешко говорити о роковима јер увек може да се нешто испречи.

„Ако имаш добру намеру, почни да градиш, а ми ћемо те пратити папирима”... Ову реченицу запослени у општинским стручним службама морају да изговоре када се појави озбиљан инвеститор. То им је наложио председник општине, свестан да то можда и није баш „најзаконитије”, али је једини начин да се избегну сва она бирократска отезања због којих многи странци заобилазе нашу земљу.

У Руми су свесни да стране инвеститоре могу да привуку и активирањем бројних „успаваних” туристичких ресурса, пре свих излетишта „Борковац”, у шта би се укључили и локални бизнисмени као што је Душан Драгишић, власник хотела на језеру.

– У плану је да се овде изгради спортско-рекреативни комплекс, стаза здравља, бициклистичка стаза око језера, да се прошире смештајни капацитети. Наше место надалеко је познато и по вашару који се одржава сваког трећег у месецу и на коме се данас највише тргује половном пољопривредном механизацијом у Србији. Најбитније је да су општинске власти спремне да помогну тако да за Руму, по свему судећи, долазе бољи дани – закључује Драгишић.

М. Јанковић

-----------------------------------------------------------

Највећи проблем наркоманија

Горан Вуковић рођен је 1957. у Прокупљу, а последњих 26 година живи у Руми. Дипломирани је инжењер заштите на раду. Радио је у „Рума гуми”, био директор у ЈП „Комуналац” и ЈП „Водовод”, запослен у Фонду за капитална улагања АПВ. Ожењен је, има сина студента на колеџу у Америци, и ћерку, средњошколку. Члан је Демократске странке.

На питање „чега би волео да нема у Руми” без дилеме одговара да је то наркоманија и објашњава да је ова пошаст узела маха у самом граду али и у појединим сеоским срединама.