Ruma ima petlju za investitore

Ko kaže da Rumljani nemaju petlju? I te kako je imaju i zove se Industrijska zona „Rumska petlja”, a reč je o 308 hektara građevinskog zemljišta na izuzetnoj geografskoj poziciji na kojoj bi već u narednim mesecima strani investitori trebalo da počnu da podižu fabrike i zapošljavaju radnu snagu. A ako pokažu dobre namere, imaće i apsolutnu podršku lokalne samouprave, obećava predsednika opštine Ruma Goran Vuković.

– Ruma je geografski centar Srema, izvanredno pozicionirano mesto, na 50 kilometara od Beograda i 30 od Novog Sada, na tridesetak kilometara od Aerodroma „Nikola Tesla”. Na raskrsnici je puteva Beograd–Zagreb i budućeg polu autoputa Novi Sad – Šabac – Loznica. Ta pozicija do sada nije iskorišćena na pravi način, što nova lokalna samouprava pokušava da promeni od svog konstituisanja, uz pomoć i razumevanje i pokrajinske i republičke uprave – kaže za „Politiku” Goran Vuković.

Naš sagovornik ističe da je pomenuti prostor već regulisan odgovarajućom urbanističkom dokumentacijom i da će do jeseni biti kompletno opremljen adekvatnom infrastrukturom, što podrazumeva dovođenje električne energije, vode, izgradnju potrebnih saobraćajnica i svega drugog što je potrebno.

– Dakle, što se tiče papirologije to je već završeno, rešeni su imovinski odnosi, vlasnik zemljišta je „jedan kroz jedan” opština Ruma. Mi možemo investitorima da ponudimo izuzetno povoljne uslove u slučaju da su oni ozbiljni, pogotovu kad je reč o zapošljavanju novih radnika. Mi smo spremni da određene parcele ustupimo i u vlasništvo, čak i bez nadoknade – otkriva Vuković.

Sudeći prema Prostornom planu Srbije, koji je u fazi izrade i usvajanja, područje Rume se zajedno s područjem Beograda svrstava u zonu za investiranje najvišeg ranga, takozvanu megazonu, od Avale do Fruške gore, uz autoput.

A koji su to strani investitori koji će doći u Industrijsku zonu „Rumska petlja”? Ima različitih, kaže prvi čovek varoši, ali odbija da otkriva imena pre nego što se posao učvrsti ugovorima.

– Važno je da zainteresovanih ima. Nedavno sam razgovarao s jednim britanskim biznismenom koji bi veoma brzo ovde da gradi fabriku robotizovanih rendgen aparata, sa stotinak visokostručnih radnika. Takođe, položili smo kamen temeljac za izgradnju fabrike za proizvodnju hrane za kućne ljubimce. To je investicija od 10 miliona evra, a reč je o ozbiljnom francuskom poslovnom čoveku – kaže Vuković i dodaje da je teško govoriti o rokovima jer uvek može da se nešto ispreči.

„Ako imaš dobru nameru, počni da gradiš, a mi ćemo te pratiti papirima”... Ovu rečenicu zaposleni u opštinskim stručnim službama moraju da izgovore kada se pojavi ozbiljan investitor. To im je naložio predsednik opštine, svestan da to možda i nije baš „najzakonitije”, ali je jedini način da se izbegnu sva ona birokratska otezanja zbog kojih mnogi stranci zaobilaze našu zemlju.

U Rumi su svesni da strane investitore mogu da privuku i aktiviranjem brojnih „uspavanih” turističkih resursa, pre svih izletišta „Borkovac”, u šta bi se uključili i lokalni biznismeni kao što je Dušan Dragišić, vlasnik hotela na jezeru.

– U planu je da se ovde izgradi sportsko-rekreativni kompleks, staza zdravlja, biciklistička staza oko jezera, da se prošire smeštajni kapaciteti. Naše mesto nadaleko je poznato i po vašaru koji se održava svakog trećeg u mesecu i na kome se danas najviše trguje polovnom poljoprivrednom mehanizacijom u Srbiji. Najbitnije je da su opštinske vlasti spremne da pomognu tako da za Rumu, po svemu sudeći, dolaze bolji dani – zaključuje Dragišić.

M. Janković

-----------------------------------------------------------

Najveći problem narkomanija

Goran Vuković rođen je 1957. u Prokuplju, a poslednjih 26 godina živi u Rumi. Diplomirani je inženjer zaštite na radu. Radio je u „Ruma gumi”, bio direktor u JP „Komunalac” i JP „Vodovod”, zaposlen u Fondu za kapitalna ulaganja APV. Oženjen je, ima sina studenta na koledžu u Americi, i ćerku, srednjoškolku. Član je Demokratske stranke.

Na pitanje „čega bi voleo da nema u Rumi” bez dileme odgovara da je to narkomanija i objašnjava da je ova pošast uzela maha u samom gradu ali i u pojedinim seoskim sredinama.