Мала моја из Јерусалима
Гуча – Дан Бирон (70) потегао је у Гучу из родног Јерусалима, развукао хармонику и осмех и са задовољством учествовао у концерту свог ансамбла на ужареној позорници испред Дома културе. Тек у хладовини гардеробе сазнали смо да је иза њега, поред озбиљних година, исто таква каријера (телевизијски редитељ), али је у Драгачево допутовао само као најстарији члан ансамбла „Јерусалим” у коме свира, некад је и играо, пуних пола века.
Значи, тачно колико лета има и Сабор трубача. Исто толико, дакле 50, различитих уметничких група из Србије, Пољске, Аустралије, Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске, Словеније, Француске, БиХ, Аустрије, Енглеске и Израела забављаће сабораше песмом, игром и ритмовима са бине у варошици, свих десет дана. Домаћини су тако спаковали програм да ће ту, свакодневно бар по седам сати, разне уметничке групе ширити звуке и строфе својих постојбина.
Јуче су матине отворили трубачки оркестри Милоша Перишића из Горачића и Горана Ранковића из Гуче, па затим уступили место певачкој групи „Петрова гора” из Војнића. Крајишнике је минибусом довезао Миле Малбаша (39) коме следује пут од 1.300 километара тамо и овамо. Како се живи на Кордуну?
– Онако – вели Миле, сигуран да је и такав одговор за нашег човека довољно речит.
Кордунашки ојкачи провели су у Гучи само овај дан, и после окрепљења одмах им следи повратак, али су испевали памтљиве риме у којима, разуме се, морају да буду поменути „мала моја” и слично. „Ево, дође, да запјевам ође, у овоме мјесту чувеноме” ојкали су мушкарци, а оне узвраћале – „Зоро моја, не зори ми дана, не ћерај ми од куће драгана”.
Онда су, све газећи ситно ножицама, на сцену у Гучи ступиле чланице ансамбла „Јерусалим”, углавном студентски нараштај са истоименог универзитета, али уз неколико врхунских играчица. Представиле су се, заједно са мушким делом поставе, у најбољем светлу, уз акорде свога оркестра (две хармонике, флаута, виолина, гитара и труба, разуме се), пресвукли се док дланом о длан из националне ношње у денсерску, и никоме није сметало уколико руб сукње начас баш одлети негде. Ни публици.
– Ми играмо и певамо комбинацију разних фолклора, са мотивима из Румуније, Грчке, Марока, Русије и ко зна одакле још. Одасвуд одакле су се Јевреји насељавали у Израел – вели Бирон.
Први пут је дошао у Гучу али се одмах испоставило да је свет мали пошто смо утврдили да нам је познати израелски дизајнер, Ден Рајзингер (родом из Кањиже) заједнички познаник. Бирон бар није морао да се сели јер живи тамо где је рођен, али и његов Јерусалим, мало – мало, па изађе у вестима.
– Ви имате историју која је веома компликована, али наша је још компликованија – каже Биром утешитељски.
Поред његове, у ансамблу се поштује и реч Итамара Мадлала (31). Млади Израелац такође је прву пут у Гучи, у паузи концерта купио је мајицу са саборским мотивом и прича нам да игра из забаве:
– То ми је хоби. По занимању сам компјутерски програмер у компанији „САГ”.
Ни они, дакле, нису одолели чарима највећег трубачког сабора на свету, и радо би продужили боравак да нису извадили карте за данашњи авион. У публици је, док су Израелци играли и певали, био Раде Парезановић (74), некадашњи трговачки путник из Јежевице код Чачка. Прича нам да његов син Александар већ 19 година ради у Израелу на монтажи кровова и да је он, отац, четири пута ишао у посету.
– Једном без визе, али су на аеродрому окренули телефон министарке и одмах пустили да уђем – хвали се Раде.
Он има још лепшу причу, из 1976. године, дакле од времена кад је продавао за конфекцију „Моравка” из Пожаревца.
–Радио сам од учинка и једног месеца зарадио девет милиона. То је било 24.000 марака, или два трактора.
Ако реши нешто да потроши, има где. Саборски артикл број један јесте пиво, и „Апатинска пивара” као генерални спонзор овогодишње приредбе, ваљано је обавила свој део припрема.
– У Гучи, на разним задацима, имамо 70 својих људи,а пива ће бити довољно. На прошлом Сабору продали смо 3.160 хектолитара, а сада смо спремни да понудимо 50 одсто више – рекао је за „Политику” Миливоје Вујовић, менаџер секундарне логистике у АП.
Преведено на друге аршине, то значи да саборашима у резерви стоји 5.000 хектолитара, или милион боца од пола литра, или 50 вагона пива. Пивара даје пола литра пива малопродаји за 43 динара али још неко треба да живи па се, док дође до сабораша, цена боце увећа углавном на 150 динара.
Пиво је, вероватно, било разлог што је један нервозни сабораш зором обио фрижидер за сладолед, брзо је ухваћен и то је било једино кривично дело првог дана 50. Сабора трубача у Гучи. Шеф Полицијске станице у варошици, Слободан Марковић, вели да су патроле током петка контролисале 989 учесника у саобраћају, од којих је 21 био под утицајем алкохола а четворица су због јаче дозе (више од 1,20 промила) задржана пола суботе на трежњењу. Написане су и прекршајне пријаве: 21 због прекорачења брзине, 8 због недозвољеног претицања и 6 због телефонирања у току вожње. Контролори никоме не верују на реч и то је наљутило београдског адвоката Светозара Павловића, који се јуче у пет ујутро колима враћао из Гуче.
– На улазу у Чачак патрола ми је мерила алкохол, утврдила да имам 0,16 промила и пожелела ми срећан пут. Само 300 метара даље опет сам морао да дувам у алкометар друге патроле, они су нашли 0,15 примила и стварно би морали да се договоре, а не да ме муче на сваком ћошку. Љути ме што ми нису веровали на реч – прича Павловић.
О реду и миру на Сабору стара се, како смо сазнали, 400 полицајаца у униформама и цивилу а постава може да буде појачана са још стотину људи кад заређају концерти познатих трубача и музичара.
На отварању Сабора, срећом, много мање посла имали су здравствени радници у Гучи, где дежура око стотину људи а припремљено је 19 екипа за хитне интервенције.
– Прве ноћи примили смо само два позива. Један мештанин пао је у купатилу и разбио главу, а тридесетогодишња Серијана Павловић из Гуче, која носи двојке, пожалила се на болове и у току ноћи превезли смо је у чачанску болницу – рекао је др Душко Шулубурић, директор овдашњег Дома здравља.
Гвозден Оташевић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


