Бекство у турбо-фолк

Крушевац – У маркираној сукњици, скупоценој краткој мајици изнад пупка и са атрактивном шминком на лицу, млада Крушевљанка „набадала је” по земљи, блату и угаженој трави. Два сата после поноћи тетурала се с другарицама ка оближњој полузавршеној вишеспратној кући. На крову зграде, двадесетак километара удаљене од града под Багдалом, шљаштећим зеленим словима исписано је „Дискотека”.

Стижу до улаза. Поред врата момак се држи за главу.

– Хе, хе, шта је? Пресисао си – добацују му.

И када су се средњошколке жељне провода домогле ове само озидане зграде, одмах су се прикључиле журци. Отварају врата дискотеке. Запљускује их талас турбо фолка.

„Их, леле, што се не убих”, „Лепи громе мој”, „Главобоља од вина”, „Она те пали”, ори се на све стране. Дижу руке. Угледале су „екипу”. Губе се у маси. А стотинак младих у облаку дима, мирису алкохола и у полумраку тиска се око столова и шанка. Ко нема пара за пиће не мора да мари. Немогућа је мисија пробити се до шанка. Многима преостаје цупкање у месту. И гурање с другима. Ко успе да се „излакта” помало стварно и заигра.

Готово свакодневно, а нарочито викендом, средњошколци из Лазаревог града хрле ка оближњим селима у потрази за проводом. Када клубови, кафићи, кафане у Крушевцу у поноћ почну да затварају врата, окупљају се млади жељни гласне музике и алкохола. У центру града праве комбинације. Ко ће да седи напред, а ко позади. Колико људи може да стане на задње седиште, изнова се рачуна.

– А ко ће да вози – увек је незгодно питање. Тада се гледа у под. Нико не би да се одрекне алкохола.

И када договор падне или се прикупи новац за такси, креће се у провод. Одредиште су оближња села Каоник, Дренова, Лукавац, Срндаље, Степош, Бела Вода. Удаљени су од Крушевца 20, 30 километара, али кафане и дискотеке у њима раде по целу ноћ. А по локалним путевима испред сеоских дискотека викендом је паркирано на десетине аутомобила. Зато се понекад пешачи и стотинак метара. Али, вреди, кажу млади Крушевљани.

А у понедељак је у школи ствар престижа испричати друштву ко је где био и ко се боље провео. Загушљиве, мрачне и препуне дискотеке у причама на великом одмору постају „екстра места за врх провод”.

Али, не хрле баш сви у околна места. Они којима сеоски провод не прија, вече проводе у граду. Чувена Закићева не посустаје. На главној градској штрафти кафићи и клубови нанизани су један до другог. Али, и ту се нека „правила” поштују. И тачно се зна, кажу конобари, куда ко иде.

– Свако, брате, има неко своје као место. У „А приори” иду глумци, фенсери, они фирмирани, знаш. У „Опери” седе они, као, мангупи. А испред „Гризлија” је скроз другачије. Ту можеш да сретнеш оне ликове с лименкама и дволитаркама пива. Ту, бре, по сат времена стоје, причају, пуше... – каже један двадесетогодишњи конобар.

Али, ни ту није крај свему што ноћни живот у Крушевцу нуди. Не запуте се сви у оближња села после пића у кафићима. Када се ту загреју, неки имају и међустаницу.

– Када заврше код нас, најчешће запале у ону кафану „Вињак пет” код стадиона. Е, ту је, брате, хаос провод! Лудница, никад боље! Алкохол, музика, ма има све. Ма и ја, бре, викендом скокнем тамо кад завршим смену – каже наш саговорник.

А после тога, признаје и он, следи добро познати сценарио. Ка атарима оближњих села...

„Вратиће се млади из града у село” годинама су предвиђали старији житељи града под Багдалом. Ни слутили нису када ће се то догодити и због чега. Враћају се, тачно је. Али, не да би се бавили пољопривредом. Нити да би оживели села крушевачког краја.

Стефан Деспотовић