Bekstvo u turbo-folk

Kruševac – U markiranoj suknjici, skupocenoj kratkoj majici iznad pupka i sa atraktivnom šminkom na licu, mlada Kruševljanka „nabadala je” po zemlji, blatu i ugaženoj travi. Dva sata posle ponoći teturala se s drugaricama ka obližnjoj poluzavršenoj višespratnoj kući. Na krovu zgrade, dvadesetak kilometara udaljene od grada pod Bagdalom, šljaštećim zelenim slovima ispisano je „Diskoteka”.

Stižu do ulaza. Pored vrata momak se drži za glavu.

– He, he, šta je? Presisao si – dobacuju mu.

I kada su se srednjoškolke željne provoda domogle ove samo ozidane zgrade, odmah su se priključile žurci. Otvaraju vrata diskoteke. Zapljuskuje ih talas turbo folka.

„Ih, lele, što se ne ubih”, „Lepi grome moj”, „Glavobolja od vina”, „Ona te pali”, ori se na sve strane. Dižu ruke. Ugledale su „ekipu”. Gube se u masi. A stotinak mladih u oblaku dima, mirisu alkohola i u polumraku tiska se oko stolova i šanka. Ko nema para za piće ne mora da mari. Nemoguća je misija probiti se do šanka. Mnogima preostaje cupkanje u mestu. I guranje s drugima. Ko uspe da se „izlakta” pomalo stvarno i zaigra.

Gotovo svakodnevno, a naročito vikendom, srednjoškolci iz Lazarevog grada hrle ka obližnjim selima u potrazi za provodom. Kada klubovi, kafići, kafane u Kruševcu u ponoć počnu da zatvaraju vrata, okupljaju se mladi željni glasne muzike i alkohola. U centru grada prave kombinacije. Ko će da sedi napred, a ko pozadi. Koliko ljudi može da stane na zadnje sedište, iznova se računa.

– A ko će da vozi – uvek je nezgodno pitanje. Tada se gleda u pod. Niko ne bi da se odrekne alkohola.

I kada dogovor padne ili se prikupi novac za taksi, kreće se u provod. Odredište su obližnja sela Kaonik, Drenova, Lukavac, Srndalje, Stepoš, Bela Voda. Udaljeni su od Kruševca 20, 30 kilometara, ali kafane i diskoteke u njima rade po celu noć. A po lokalnim putevima ispred seoskih diskoteka vikendom je parkirano na desetine automobila. Zato se ponekad pešači i stotinak metara. Ali, vredi, kažu mladi Kruševljani.

A u ponedeljak je u školi stvar prestiža ispričati društvu ko je gde bio i ko se bolje proveo. Zagušljive, mračne i prepune diskoteke u pričama na velikom odmoru postaju „ekstra mesta za vrh provod”.

Ali, ne hrle baš svi u okolna mesta. Oni kojima seoski provod ne prija, veče provode u gradu. Čuvena Zakićeva ne posustaje. Na glavnoj gradskoj štrafti kafići i klubovi nanizani su jedan do drugog. Ali, i tu se neka „pravila” poštuju. I tačno se zna, kažu konobari, kuda ko ide.

– Svako, brate, ima neko svoje kao mesto. U „A priori” idu glumci, fenseri, oni firmirani, znaš. U „Operi” sede oni, kao, mangupi. A ispred „Grizlija” je skroz drugačije. Tu možeš da sretneš one likove s limenkama i dvolitarkama piva. Tu, bre, po sat vremena stoje, pričaju, puše... – kaže jedan dvadesetogodišnji konobar.

Ali, ni tu nije kraj svemu što noćni život u Kruševcu nudi. Ne zapute se svi u obližnja sela posle pića u kafićima. Kada se tu zagreju, neki imaju i međustanicu.

– Kada završe kod nas, najčešće zapale u onu kafanu „Vinjak pet” kod stadiona. E, tu je, brate, haos provod! Ludnica, nikad bolje! Alkohol, muzika, ma ima sve. Ma i ja, bre, vikendom skoknem tamo kad završim smenu – kaže naš sagovornik.

A posle toga, priznaje i on, sledi dobro poznati scenario. Ka atarima obližnjih sela...

„Vratiće se mladi iz grada u selo” godinama su predviđali stariji žitelji grada pod Bagdalom. Ni slutili nisu kada će se to dogoditi i zbog čega. Vraćaju se, tačno je. Ali, ne da bi se bavili poljoprivredom. Niti da bi oživeli sela kruševačkog kraja.

Stefan Despotović