Стара бројила пустоше касу ЕПС-а

Тендери за набавку савремених електричних бројила биће расписани најкасније за два до три месеца. За овај посао планирана су два кредита Европске банке за обнову за развој и Европске инвестиционе банке од по 40 милиона евра. Уколико Скупштина Србије усвоји закон о новом задуживању, у следећих 10 до 15 година, у нашој земљи би било замењено више од два милиона струјомера.

Ако се добије „зелено светло” народних посланика, међународни конкурс био би расписан по мерилима за стране кредиторе. ЕПС је предвидео још десет милиона евра из сопствених средстава за електрична бројила и за тај износ тендер ће бити расписан на основу Закона о јавним набавкама.

Национална електроенергетска компанија 2004. године најавила је да ће у следећих 10 година заменити 3,3 милиона бројила, или 250.000 годишње. Уместо да почне замена апарата, тендери су пропадали један за другим због жалби, махом домаћих произвођача бројила, или одлуке Комисије за заштиту права. На једином конкурсу из 2006. године, који је успео, посао је добио француски „Сажем” од кога је купљено 126.000 бројила, док је од домаћег „Енела” узето 4.220 апарата. Можда главни разлог што и овај тендер није оборен треба тражити у чињеници да је објављен по правилима Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), која је дала кредит од пет милиона евра. Успех посла је загарантован, јер су њихови стручњаци решавали жалбе, а и посао је добила француска компанија.

Због пропалих тендера и кашњења у замени старих бројила за струју, Електропривреда Србије је у последњих шест година изгубила око 170 милиона евра. Толико новца слило би се у касу ЕПС-а да су од 2004. у више од милион домаћинстава замењена индукована бројила, колико је, иначе, било планирано. Предности нових бројила су већа прецизност, могућност даљинског очитавања, управљање потрошњом и јевтинија су.

Превазиђени струјомери су један од разлога што се сваке године увећава дуг неплатиша према ЕПС-у.

Миливоје Станчић, директор компаније „Цити”, каже да је његова фирма спремна за тендере. Уколико добију посао, онда ће се запослити најмање 5.000 људи, од којих 500 стручњака, који на тај начин неће отићи из наше земље.

– Према нашим подацима, ЕПС-у је хитно потребно између 60.000 и 100.000 бројила која ће „покрити” највеће потрошаче. Њиховим инсталирањем био би смањен губитак од 30 до 50 одсто, чиме би се додатно сачувала каса ЕПС-а. Домаћа бројила су боља, јер је у питању мали компјутер који би ефикасно могао да сузбије неовлашћену потрошњу и техничке губитке на мрежи – каже Станчић.

Последњих пет тендера су пропали из политичких разлога, а на питање да ли се може догодити да из истих разлога домаће фирме остану „кратких рукава” и да кајмак покупи француски „Сажем”, Станчић наводи да је то могуће, али да не очекује исти епилог.

– На тендеру ће посао добити компанија која понуди најбоље услове, због тога не мислим да посао очекује „Сажем”. Незавидна енергетска ситуација, велики губици на мрежи, крађа која се због пада стандарда повећава, али и начин на који се спремају охрабрују произвођаче опреме да тендери неће бити поништени. Шансе су једнаке – уверава Станчић.

Он подсећа да „Сажем” има велику фабрику у Тунису, која не ради пуним капацитетом. То је и разлог зашто тражи да преко фабрике у Нишу овлада тржиштем Србије.

– Очекујем да се испоштује Закон о јавним набавкама. Уколико до тога не дође, може се очекивати можда и гашење домаће производње и укидање радних места – упозорава директор компаније „Цити”.

Д. Спаловић