Мулти и етничко

Како би се убрзало доношење решења о коначном статусу Косова и српска страна натерала на наставак преговора, пре формирања скупштине и владе Србије, а у крајњој линији и приморала на прихватање Ахтисаријевог плана, са Запада се ових дана све чешће може чути да је Србима боље да прихвате логику "боље ишта него ништа" него да истрајавају у ставу "све или ништа". Србима се, наиме, "добронамерно" поручује, упрошћено речено, да би касније могли да прођу горе него сада.

Српска страна, поручују западне дипломате (у вести КиМ Радија из Чаглавице који незванично сазнаје да постоји могућност раздвајања Ахтисаријевог плана на технички и политички део, да би се преговори лакше наставили), "оваквом игром на све или ништа директно ризикује да превише изгуби".

Србима се, не од јуче, ставља до знања да понуда коју су добили у Ахтисаријевом плану, а то је фактичка независност Косова с посебним правима за косметске Србе, можда и најбоља понуда коју ће добити. И то може да буде тачно. Али не и тврдња којом се поткрепљује ова прогноза западних дипломата, да би та следећа, лошија понуда за Србе могла да буде она у којој се неће водити рачуна о правима Срба на Косову.

Међународна заједница дужна је, без обзира на то како се понаша Београд, да за Србе на Косову обезбеди сва права која је бомбама издејствовала за Албанце у Србији. И то је све. Нема ту места спекулацијама, нити претњама да ће Срби (у случају да Америка и неке земље Европске уније прибегну унилатералном признавању Косова) бити обесправљени на Косову. Срби на Косову морају да имају сва права која им гарантују међународне конвенције и закони, таман да Ахтисари у свом плану српска права помиње онолико често колико и српски суверенитет. Истина, има места страху да се права Срба неће поштовати. А у том случају, као што видимо данас на Косову, не помаже ни страна војска, па је мало вероватно да ће помоћи неколико слова у Ахтисаријевом плану.

Ова замена теза, коју као аргумент и у Србији користе они који изјављују да је Ахтисаријев план прихватљив за Србе на Косову, упркос томе што је неприхватљив за Београд (Либерално-демократска партија, пре свих), потеже се и за поткрепљивање оптужби да Београд не брине о Србима на Косову. А такав резон наводи на закључак да Срби на Косову и Срби у Србији имају различите интересе. Из те перспективе некоме се план за отцепљење Косова можда и може учинити прихватљивим. Ко год да је пре осам година сматрао да је бомбардовање прави начин да се уведе демократија у Србију, врло ће вероватно и данас сматрати да је протеривање Срба сасвим добар начин да се направи мултиетничко Косово. Оних што би остали на Косову било би и "мулти" и Косово би било етничко.