Ривали против мафије

Нова истражна сазнања о Хипо афери, али и (очекивани) допринос једног од најчувенијих приватних детектива, Аустријанца Дитмара Гугенбихлера, дозвољава претпоставку да би највећа аустријска и средњоевропска афера могла да буде окончана брже него што се очекивало.

Приватну истрагу води Дитмар Гугенбихлер од 2006. године. Са неоспоривим успехом. Приписује му се заслуга за разоткривање финансијских малверзација у Хрватској. Званичну истрагу води Бернхард Габер, шеф специјалне комисије аустријског министарства унутрашњих послова „СОКО Хипо“. О њему се говори као о најталентованијем иследнику финансијских малверзација у Аустрији.

Приватник Гугенбихлер и „државни“ истражитељ Габер су ривали. Може ли раздвојени двојац да се заједнички супротстави политичкој мафији?

Од Гугенбихлера се очекују спектакуларна открића. Наравно. Од разоткривања шумарске мафије 1979. године (илегална трговина дрветом у Италији, Баварској и Аустрији, штета око сто милиона долара), преко две велике аустријске афере које званични органи нису могли да реше, Гугенбихлер је поднео доказе о својој професионалности. (Прво, случај Лукона, минирање и потапање трговачког брода са лажно декларисаним теретом у Индијском океану зарад исплате десетоструко више одштете од вредности товара. Друго, случај Норикум – продаја 346 чувених далекометних топова (до 45 км) зараћеном Ираку и Ирану, Сирији и Либији).

Његове акције не само да су крунисане осудом виновника, већ су изнудиле оставке челних политичара – тадашњег министра унутрашњих послова Карла Блехе (уз осуду на девет месеци затвора, условно), бившег председника града Беча и каснијег председника парламента Леополда Граца. Утицале су и на (наводно) самоубиство некадашњег министра одбране Карла Литгендорфа.

(/slika2)

Габер иде другим путем. У његовом окружењу се сматра да нова сазнања намећу неопходност преусмеравања тежишта, поделу операција на период до 2007. године и потом. (Ипак, Гугенбихлерова сазнања се не омаловажавају: минуле недеље у стану и канцеларији приватног детектива извршен је претрес, не би ли се дошло до нових доказа о актуелној афери.)

На основу исказа бившег шефа Хипо групације Волфганга Култерера, дошло се до закључка да је такозвана политичка мафија (заснована на архитектури преминулог шефа аустријских ултрадесничара Јерга Хајдера) превасходно до друге половине 2006. године, а делимично и у првој половини 2007. године, „пословала“ ослањајући се на финансијске услуге Хипо групације. У том периоду банци је нанесена „мања“ штета, од око три стотине милиона евра. Главница незаконитих профита потиче из корупционашких афера, попут приватизације подржављене аустријске привреде од 2000. до 2007. године. Или из пословања на такозваним новим тржиштима, попут Хрватске и Бугарске.

У другом периоду, од 2007. године, банкарској групацији нанесена је неколико десетина пута већа штета. Најпре, у току припрема продаје већинског удела Хипо групације Алпе Адрија баварској Ландесбанци (ЛБ). Потом продајом и каснијим пословањем. Надлежни органи Баварске израчунали су да је немачка покрајина претрпела губитак од 3,7 милијарди евра. У Аустрији се штета процењује на око 1,6 милијарди евра – не рачунајући субвенцију државе за време мандата канцелара Алфреда Гузенбауера, у висини од девет стотина милиона евра.

Занимљиво је да су имена актера у оба периода идентична. С тим што су осумњичени обављали друге функције. Ухапшени Волфганг Култерер, примера ради, утицао је у периоду после напуштања Хипо банке (најпре оставка на место генералног директора 2006. године, потом и на функцију шефа управног одбора) на одвијање банкарских послова – као члан управног одбора Флик фондације.

Недоумице челних истражитеља „СОКО Хипо“ односе се на пословање Хипо групације у Хрватској и Србији. Због специфичности како у погледу штете, тако и у погледу далеко бруталнијих метода који су примењивати, Хрватска би требало да буде издвојена. Код „српског сплета“ мишљења су подељена: да ли усмерити истражни циклус на период од 2007. године, или и на онај претходни?

Одговор на недоумице могао би да пружи приватни детектив Гугенбихлер. У телефонском разговору за „Политику“ потврдио је да располаже „извесним бројем докумената“ који би могли да допринесу документацији српских случајева – од питања у вези са Блоком 67 до препродаје објеката у власништву Хипо лизинга у треће земље.

Милош Казимировић