Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Балкански кључ афере „Хипо”

Балкански кључ афере „Хипо”
Историјски споменик: Дворац Фрајентурн из шеснаестог века, власништво „Хипо групације”, изнајмљен је ланцу „Вавилон“. Иза секс-паравана специјалним клијентима из Италије и са Балкана онде су исплаћивани кредити – у замену за скупоцене залоге

Најава o предстојећем усвајању законског регулатива у Аустрији о крунским сведоцима даје резултате. Уз бившег шефа „Хипо групације“ Волфганга Култерера– који, како се истиче, показује у затвору висок степен спремности на сарадњу са иследницима– специјалној комисији „СОКО Хипо“ обратио се и сведок који, наводно, држи „балкански кључ“ те афере у рукама.

Бивши службеник трезора „Хипо“ централе у Клагенфурту, чије име није саопштено јавности, објаснио је у интервјуу аустријској Радио-телевизији ОРФ да је највећи део новца за којим се трага преношен у пословним коферима – примаоцима. Одредишта су била, пре свега, Балкан и Италија: „Реч је о сумама из сумњивих кредита и о ’прљавом новцу’ из илегалне трговине оружјем... Сервис банке подразумевао је, по жељи, додатну услугу. Дискретно је пребациван у Лихтенштајн. Уз посредство тамошњих банака, преусмераван је у легалне токове, или на тајне рачуне.“

Сведок је електронски измењеним гласом оптужио бивши двојац на челу „Хипо групације“ Волфганга Култерера и заменика Гинтера Штридингера: „Приватним авионом банке носили су новац примаоцима.“ Сведок је оптужио и бившег министра финансија у два мандата Карла Хајнца Грасера да је, по потреби, интервенисао код надлежних органа да би новац стигао на одредиште. (Грасеру је, под притиском јавности и канцелара Вернера Фајмана, уочи минулог викенда уручен позив на саслушање.)

Излагање у анонимном наступу пред милионима тв гледалаца је веродостојно, оцењују истражитељи. Закључак би се наметнуо и лаику, ако би било предочено о коме је реч.

Како је „Политика“ сазнала, сведок ноћне информативне емисије ЗИБ 2 био је некадашњи шеф трезора „Хипо банке“ и курир за специјалне доставе Кристијан Раушер. Међу првима је био спреман да сведочи „о малверзацијама Хајдерове групе“. Мишљење је променио после покушаја атентата на њега.

У јануару 2005. године пресрели су га разбојници које је описао као „хрватске батинаше“. Покушали су да му отму кофер с депозитом „клијента из иностранства”. Раушеру је пошло за руком да сачува кофер – предао га је безбедносној служби банке. У саслушањима је рекао полицији да су се у коферу налазиле драгоцености једног хрватског генерала. Да ли су то били дијаманти генерала Владимира Загорца, за којима Хрватска још увек трага? Оштећени је, кратко после атентата, повукао првобитну изјаву и рекао да се више ничега не сећа.

Узимајући у обзир индиције о наводној пракси „Хипо групације“ да додељује специјалне, ломбардне кредите политичким странкама у иностранству (сумња се да је словеначка Либерално-демократска странка санирана ломбардним кредитима „Хипо банке“), истражни органи аустријског Министарства унутрашњих послова претпостављају да је преко „извесних организација“ у земљама Балкана, и преко Лихтенштајна, „нестало“ између шест стотина милиона и милијарду евра.

Шеф надлежне комисије „СОКО Хипо“, Герхард Габер, изјавио је у интервјуу за недељно издање бечког „Курира“ да би већи део новца могао да буде пронађен. Ипак, Габер је упозорио да нема места за преурањено ликовање: „Две до три године могло би да потраје трагање за одговорима на сва питања ’Хипо афера’”.

Сагласност за интервју Габер је добио од јавног тужилаштва у Клагенфурту и  Савезне криминалистичке управе у Бечу. Како је „Политици“ тим поводом предочено, јавност у Аустрији има право да чује своје иследнике. У Београду, пракса је тајновитија. Ипак, на инсистирање политике, из кабинета министра Ивице Дачића стигло је саопштење да су наши органи у сталном контакту са аустријским истражитељима.

Милош Казимировић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.