О храбрим одлукама жена

Рођена у Врбасу, Драгана Караџић дипломирала је у Новом Саду, на катедри за српски језик и књижевност. Ради као професорка у основној школи у Бечеју, где своје ученике уводи у свет писаних речи, којима и сама вешто влада. То потврђују и две ауторске књиге "Дневник младе супруге" и "Развод као спас", у којима се на оригиналан начин бави темама које су нераскидиво повезане са животом великог броја жена. Иако се не може рећи да им је садржај аутобиографски, у обе књиге, према речима ауторке, пренесен је део њеног сензибилитета и личних импресија. Утисак о снази карактера, који се стиче већ приликом упознавања, потврђује и сазнање да је Драгана Караџић донела храбру животну одлуку да се разведе када је била у петом месецу трудноће. Живи са кћерком Мином и својим родитељима, и како каже, труди се да свакога дана буде срећна.

• Написали сте две занимљиве књиге "Дневник младе супруге" и "Развод као спас". Откуд интересовање за такву тематику?

– Док сам писала обе књиге, желела сам да на првом месту забавим читаоце и да их бар на трен одвојим од нимало импресивне свакодневице. Наравно, хтела сам и да дам подршку женама, да их охрабрим, без обзира на то да ли желе да ступе у брак или пак намеравају да га окончају. Такође, намеравала сам на неки начин и да их упозорим и покажем да и најпозитивнији лик има неку своју тамну страну, али да никако не треба да под њом поклекне, већ да настави храбро даље, без обзира на то да ли је реч о ситној свађи или дугогодишњој вези која се претворила у прави фијаско. Дакле, желела сам да свака жена која прочита моје књиге схвати да није сама, већ да каже: "Хеј, па то се дешава/ло управо мени!"

• У којој мери су књиге засноване на личном искуству, будући да сте донели веома храбру одлуку да се у петом месецу трудноће разведете?

– Сматрам да не постоји стваралац који у своје дело не преноси део себе. Од себе се не може побећи, колико год то да некад пожелимо, па самим тим ни од личних импресија. Дакле, у обема књигама на неки начин чучим ја! Наравно, крајње би смешно било када би се очекивало да су књиге неки вид моје биографије. Оне то јесу само утолико што сам прошла и кроз припреме за брак, и кроз брак, и на крају кроз сам развод, тако да сам нека своја размишљања, очекивања и стрепње нехотично пренела на папир. Остало… па, хајде да будем крајње искрена и да кажем да сам све остале информације скупљала са разних страна, да сам пажљиво слушала своје пријатељице, случајне разговоре у аутобусу, на станици, као и своје срце и да сам на крају све однела у стваралачку кухињу и пустила машти на вољу. И мислим, додуше можда мало препотентно, да сам добила списатељски коктел који би се допао свакој жени, јер је заснован на женским искуствима!

• Кад смо код жена, питање које се често поставља је колико је женама теже да успеју у послу него мушкарцима?

– Пре него што конкретно одговорим на питање, желела бих да нагласим да апсолутно нисам феминистички настројена. А сада, одговор – жени је неупоредиво теже да успе! Али неупоредиво! Зашто…?! Зато што је ово био, још увек је, и на крају мислим да ће и остати свет подређен мушкарцима! Свет који намеће њихова правила. Понекад имам утисак да смо још у далекој прошлости где мушкарац иде у лов, а жена остаје код куће да шије, пере и пегла и никако јој није дозвољено да и она покуша једном да узме ту тољагу, јер би можда била многи успешнији ловац. Али, кад погледам испод површине мислим да је то само због тога што су жене ипак "само" жене, суптилне душе и као такве оне не могу, у ствари боље рећи не желе, да издрже оно што један мушкарац подноси… При том не мислим да су оне слабије личности. Напротив. Само хоћу да кажем да жена не жели да трпи увреде, полтронства, подметање ноге, да не може да поднесе многе ствари које су често неминовне успутне станице крајњег циља – успеха!

• Како коментаришете злонамерне опаске да жене не могу да успеју ако неко не стоји из њих. Да ли се на тај начин деградира успех жене?

– Све зависи о каквој врсти успеха говоримо. Ако причамо о "ситницама" које живот значе, онда је таква примедба свакако злонамерна и на првом месту неоснована. Јер успешном женом можемо назвати и ону која је врсна домаћица, и ону која на прави начин васпитава своју децу и ону која зна да ради свој посао, без обзира које струке била. Али, тамо где у успех треба инвестирати, е, ту је друга прича! Овај свет је, нажалост, потпуно материјализован у свим сферама, па тако и у уметничкој, и научној и естрадној, а свима нам је добро познато да кључеве од свих тих "трезора" држе мање-више мушкарци. У том случају жени треба залеђина! Е, сад… ако нека жена успе да се домогне кључа "трезора" својом памећу, лепотом или било чим другим, а да при том не изгуби своје достојанство, онда јој ја скидам капу и громогласно аплаудирам. У ствари, кад мало боље размислим, долазим до закључка да су сви ти коментари с почетка приче заиста, заиста неосновани и злуради јер су ипак жене те које су отвориле "трезор". Дакле, иза њих не стоји нико, сем њиховог интелекта!

• Сматрате ли да је успех најбоља женска освета мушкарцу?

– Не знам, туђи успех неке људе углавном боли, без обзира на то да ли је реч о мушкарцима или женама. Увек ће се наћи неко ко ће дати злуради коментар, типа: "Ја бих то боље урадио/урадила!" При том првенствено мислим на инфериорне особе које никад нису покушале да створе или да се боре за нешто. Ако на такав начин и кроз такве људе посматрамо свет, онда успех јесте освета, јер их боли и јер га доживљавају као свој лични неуспех! Но, на сву срећу има мноштво трезвених и храбрих људи који знају да скину капу када је то потребно! На срећу, има парова који савршено функционишу, који се надопуњују и који знају да деле све, па чак и успех!

• Како коментаришете злонамерне опаске да лепе жене "по дефиницији" нису баш много паметне?