Антић о(п)стао

Фудбалска лопта, која је пукла прошлог месеца, закрпљена је јуче – Радомир Антић остао је селектор наше репрезентације и наставља с радом до краја квалификација и Европског првенства, уколико се наш национални тим пласира на најјаче континентално такмичење.

После свега, остало је питање зашто се на коначну одлуку чекало толико дуго jер, као и пре две године, одлука је донета на Преображење, a нови квалификациони циклус почиње за 14 дана.

За разлику од многих националних савеза, који су одмах по завршетку учешћа на Светском првенству у Јужној Африци решили статус својих селектора, било да су их сменили, дали подршку или су ови поднели оставке, наш савез је чекао и чекао. А још из Африке председник ФСС Томислав Караџић је јасно и гласно рекао да селектор није испунио очекивања. Међутим, испало је да су проблеми настали пре месец када је из Фифе стигла вест о казни Антићу, а кулминирали пре две недеље након жалбе и потврда о њеној висини (четири утакмице). Обелодањено је да је селектор зимус условио вођење репрезентације на Мундијалу потписивањем новог уговора (уз веома високу плату), како је саопштио председник Караџић, уз џентлменски усмени договор да он ступа на снагу само у случају пласмана у четвртфинале Светског првенства.

Одлагање одлуке нанело је велику штету и савезу и репрезентацији и створило ружну слику о дојучерашњим пријатељима који су наставили да разговарају преко адвоката. Изјаве селектора о постојању „квислинга” и успеху на Мундијалу само су продубиле јаз између њега и појединих људи из руководства српске куће фудбала, па су многи, укључујући и првог човека организације, тражили његову смену. Правници са обе стране су износили своје судове о томе да ли је раскид уговора могућ и на чију штету. Тражило се најбоље и најбезболније решење за разлаз, а потом је неочекивано дошло до велеобрта који је, наводно, наручен одозго.

Одједном, и једна и друга страна дале су шансу преговорима, који су на волшебан начин завршили срећним крајем. Антић је о(п)стао у селекторској фотељи, а ФСС је успео да му преполови плату, иако је све време истицано да новац није проблем.

Руководство савеза нагласило је да никаква штета није учињена и да ништа није изгубљено јер је остао „стари” селектор који одлично познаје наше играче и услове за рад. Преко „тешких речи” једноставно се прешло.

Да ли ће и на који начин ова дешавања и позитивно или негативно утицати на учешће репрезентације у квалификацијама за шампионат Старог континента сазнаћемо ускоро, пошто су прве утакмице почетком наредног месеца. Међутим, новина је изјава председника Караџића да се у нови циклус улази без пресије јер нико не може да гарантује пласман на завршно такмичење.

Тако се још једанпут, сходно нашим наравима, поновила српска сага о ситом вуку и овцама на броју. Видећемо само ко ће на крају бити вук, а ко овце и да ли ће оне о(п)стати на броју.