Млазно гориво за бољу обуку

После доста година агоније и тужних слика на батајничком војном аеродрому коначно је све ваздухопловце обрадовала вест с краја прошле недеље: за ремонт и модернизацију војног ваздухопловства биће уложено 30 милиона евра из Националног инвестиционог плана Владе Србије за ову и 2007. годину. Тиме ће, како је рекао и министар финансија Млађан Динкић на свечаном представљању Плана владе, бити обезбеђено да авијација Србије чува небо над државом, а то је у складу са евроатлантском праксом у тој области,

– Ми сматрамо да је тај део решен. Остала је само техничка реализација Министарства одбране да распише тендер и да након тога пошаље авионе на модернизацију – каже за "Политику" командант Ваздухопловних снага пуковник Драган Катанић. – То практично значи да ће средином септембра бити расписан тендер за ремонт и модернизацију пет ловачких авиона МИГ-29, један транспортни "антонов АН-26", три транспортна хеликоптера МИ-8, два транспортна МИ-17 и два јуришна хеликоптера МИ-24.

Анализа готовости

По Катанићевим речима након ремонта биће не само повећане одбрамбене способности авијације, већ ће Војска бити оспособљена за учешће у мировним мисијама и за сарадњу са војскама у региону.

Шта је са осталим ваздухопловима?

По речима команданта Ваздухопловства осталих двадесетак летелица ремонтоваће се из средстава редовног буџета у нашем ремонтном заводу "Мома Станојловић" и то "галеб 4", "орао", "газела", и "Миг - 21".  Већини авиона , и то њих око сто није потребан већи ремонт, углавном су по речима пуковника Катанића, у функцији или су неисправни у мањој мери.

Војска је кубурила и са новцем за млазно гориво и резервне делове, на анализама борбене готовости посебно је наглашавано да су наши пилоти по броју часова летења на дну европске лествице. Зато ће, како се најављује, до краја године Влада Србије за те потребе уплатити још око 700.000 евра. 

– Српска војска има укупно око 500 пилота свих типова, који су просечно прошле године летели свега око шест сати за 12 месеци. Ове године прешли су просек од десет, и надамо се да ће се до краја године тај просек још побољшати мада још неће бити на потребном нивоу.

У анализама борбене готовости последњих година по правилу је оцењивано да је обученост војника просечна и то највише због ниског нивоа попуне квалитетним и обученим људством на нижим командним дужностима и због застарелости наоружања и војне опреме.

Као отежавајућа околност за очување борбене готовости навођен је и недостатак горива, резервних делова и осталих материјалних средстава, као и застој у опремању и развоју Војске.

Управо зато је и модернизација Српске војске једна од кључних делова Националног инвестиционог плана Владе Србије. И на државном нивоу схвата се све више да од реформи одбране зависи и сигурност друштва, али да то утиче и на прилив страних инвестиција.

– Према листи приоритета дефинисаној у нацрту Стратешког прегледа одбране за период до 2010. године предвиђа се улагање у командно-информациони системе тактичког нивоа за КоВ, центар за контролу суверенитета ваздушног простора и нове врсте убојних средстава при чему се мисли на вођене пројектиле високе прецизности. Затим Српској војсци су хитно потребни електронски системи за извиђање, прикупљање, обраду и дистрибуцију обавештајних података, индивидуална заштитна средства и разна средства за специјалне јединице – истиче Александар Радић, војни аналитичар.. 

У домену ратне технике, каже наш саговорник, неће се увозити ново наоружање. Новац ће бити усмерен на продужетак века употребе постојећег кроз ремонт и модернизацију пет ловаца МиГ-29, једног транспортног авиона Ан-26 затим ракетног система ПВО Куб-М и самоходних хаубица. Део хеликоптерске флоте опремиће се за летење у сложеним метеоусловима и ноћу и за рад у служби трагања и спасавања.

Средства за развој

Унутар буџета нема простора за дугорочне планове модернизације главних борбених система. Српска војска мораће дубоко у наредној декади да се задовољи са постојећом техником и може да се нада да ће барем провести ремонт на дотрајалом наоружању. Значи, неће бити новца за увоз вишенаменских борбених авиона, транспортних авиона и хеликоптера, ракетних система ПВО, развој јединица намењених за учешће у мисијама у иностранству.

Према нацрту Стратешког прегледа одбране једна петина одбрамбеног буџета треба да се троши за развој, набавке и модернизацију наоружања и војне опреме и приде све радове на инфраструктури. До сада се за модернизацију трошио само симболичан износ јер буџет одлази углавном на плате и пензије. Под претпоставком да ће Влада Србије, прецизније Министарство финансија, одржати обећање о издвајању 2,4 одсто националног дохотка за Српску војску у скорој будућности годишње би се трошили за модернизацију и остало износ реда величине око 100 милиона евра.