Мање ђака на поправним испитима

Прилику да положе поправни испит и тако „јефтиније” плате данак неучењу или да потврде у јуну закључене јединице и понављају, ученици београдских средњих школа користе управо ових дана. Директори примећују да је у поређењу са претходним годинама углавном смањен или једнак број ђака који ће „улазницу” за наредни разред морати да завреде знањем на августовској провери. Али, званични подаци о броју школараца који су пали на поправне испите у Министарству просвете не постоје.

– Евиденцију о поправљању оцена у августу воде само школе, ми такве податке немамо. Када заживи јединствени информатички систем чија је израда у току у њега ће се сливати сви подаци из школа па ћемо имати слику о томе колико је ђака пало на поправне испите. Онда ћемо моћи да ангажујемо тим стручњака Завода за вредновање и унапређење квалитета образовања да их анализира – појаснио је Бојан Ристић, начелник у сектору за средње образовање Министарства просвете.

Ни минимум потребног знања за прелазну оцену средњошколци махом нису савладали из математике, физике, хемије и страних језика. Допунска настава

и консултације са предавачима, на почетку и пред крај распуста, организовани су у готово свакој школи. Ђаци којима то није било довољно издвајали су и до 1.200 динара за двочас код приватних професора.

– У односу на претходну годину смањио се број ђака који су пали на поправни испит. Четрнаесту гимназију похађа више од хиљаду гимназијалаца, а само ће тридесетак полагати испит у августу. Међу њима нема ниједног матуранта, што је за похвалу. Имали су сасвим довољно времена да се припреме. Професори математике, физике, хемије и немачког – „најкритичнијих” предмета, били су на располагању ђацима и кад се настава завршила. Деци је објашњено шта их очекује на поправном и који је минимум знања потребан за двојку, па се надам да нико неће пасти испит – каже Марија Милетић, директорка Четрнаесте београдске гимназије.

Ни у Дванаестој београдској гимназији број поправних испита није већи него раније, иако она слови за школу коју је много лакше уписати него завршити.

– Заказано је око сто испита на којима ђаци идуће недеље могу да поправе јединице. То не значи да је толико и ученика пало на поправни јер неколицина треба да потврди знање из два предмета. Убедљиво највише муке задала им је физика. Поједини гимназијалци Дванаесте у току наставе нису стекли потребан минимум знања из математике, историје, филозофије... После поделе сведочанстава, крајем јуна и почетком јула професори су организовали допунске часове. Припремну наставу поједини су уприличили ових дана, уочи полагања испита – објашњава Светлана Миљеновић, директорка.

Руковођена ранијим искуством, каже да највише ђака положи поправне испите. Најлошији успех и највише јединица углавном завреде најмлађи ђаци јер се у првом разреду гимназије навикавају на нову средину, строге и захтевне професоре.

Да није драстичан ни забрињавајући број ученика на поправном испиту тврди и Мирјана Радановић, директор Архитектонско-техничке школе.

– Чини ми се да се ове године смањио број ученика који су пали на поправни. Двадесетак их је са јединицама у генерацији, а свака броји око 200 ученика. Најчешће су обарани из математике. Од стручних предмета четвртацима су најтежи бетон, кућне инсталације и разрада пројеката, а у другом и трећем разреду статика.

У огледним одељењима архитектонских техничара ниједан ђак није пао на поправни – рекла је Радановићева.

Испите у августу готово занемарљив број ђака полагаће у Првој економској школи.

– Од укупно 1.100 ученика десет је упућено на поправни испит и то из математике, енглеског језика, пословне информатике и основа економије. Још у јуну два трећака и један првак понављали су разред – казао је Милибор Саковић, директор Прве економске.

М. Симић-Миладиновић

-----------------------------------------------------------

Школа без лоших оцена

Фармацеутско-физиотерапеутска школа на Звездари већ седам година заредом нема понављача нити ђака који полажу поправне испите – поносна је Даринка Каровић, директорка ове школе. Средња оцена укупног успеха ученика сва четири разреда у јуну била је 4,64. Одличних ученика било је више него врло добрих. Мало њих завредело је добар успех. Средњошколци са недовољним успехом у Фармацеутско-физиотерапеутској школи не постоје.