Manje đaka na popravnim ispitima

Priliku da polože popravni ispit i tako „jeftinije” plate danak neučenju ili da potvrde u junu zaključene jedinice i ponavljaju, učenici beogradskih srednjih škola koriste upravo ovih dana. Direktori primećuju da je u poređenju sa prethodnim godinama uglavnom smanjen ili jednak broj đaka koji će „ulaznicu” za naredni razred morati da zavrede znanjem na avgustovskoj proveri. Ali, zvanični podaci o broju školaraca koji su pali na popravne ispite u Ministarstvu prosvete ne postoje.

– Evidenciju o popravljanju ocena u avgustu vode samo škole, mi takve podatke nemamo. Kada zaživi jedinstveni informatički sistem čija je izrada u toku u njega će se slivati svi podaci iz škola pa ćemo imati sliku o tome koliko je đaka palo na popravne ispite. Onda ćemo moći da angažujemo tim stručnjaka Zavoda za vrednovanje i unapređenje kvaliteta obrazovanja da ih analizira – pojasnio je Bojan Ristić, načelnik u sektoru za srednje obrazovanje Ministarstva prosvete.

Ni minimum potrebnog znanja za prelaznu ocenu srednjoškolci mahom nisu savladali iz matematike, fizike, hemije i stranih jezika. Dopunska nastava

i konsultacije sa predavačima, na početku i pred kraj raspusta, organizovani su u gotovo svakoj školi. Đaci kojima to nije bilo dovoljno izdvajali su i do 1.200 dinara za dvočas kod privatnih profesora.

– U odnosu na prethodnu godinu smanjio se broj đaka koji su pali na popravni ispit. Četrnaestu gimnaziju pohađa više od hiljadu gimnazijalaca, a samo će tridesetak polagati ispit u avgustu. Među njima nema nijednog maturanta, što je za pohvalu. Imali su sasvim dovoljno vremena da se pripreme. Profesori matematike, fizike, hemije i nemačkog – „najkritičnijih” predmeta, bili su na raspolaganju đacima i kad se nastava završila. Deci je objašnjeno šta ih očekuje na popravnom i koji je minimum znanja potreban za dvojku, pa se nadam da niko neće pasti ispit – kaže Marija Miletić, direktorka Četrnaeste beogradske gimnazije.

Ni u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji broj popravnih ispita nije veći nego ranije, iako ona slovi za školu koju je mnogo lakše upisati nego završiti.

– Zakazano je oko sto ispita na kojima đaci iduće nedelje mogu da poprave jedinice. To ne znači da je toliko i učenika palo na popravni jer nekolicina treba da potvrdi znanje iz dva predmeta. Ubedljivo najviše muke zadala im je fizika. Pojedini gimnazijalci Dvanaeste u toku nastave nisu stekli potreban minimum znanja iz matematike, istorije, filozofije... Posle podele svedočanstava, krajem juna i početkom jula profesori su organizovali dopunske časove. Pripremnu nastavu pojedini su upriličili ovih dana, uoči polaganja ispita – objašnjava Svetlana Miljenović, direktorka.

Rukovođena ranijim iskustvom, kaže da najviše đaka položi popravne ispite. Najlošiji uspeh i najviše jedinica uglavnom zavrede najmlađi đaci jer se u prvom razredu gimnazije navikavaju na novu sredinu, stroge i zahtevne profesore.

Da nije drastičan ni zabrinjavajući broj učenika na popravnom ispitu tvrdi i Mirjana Radanović, direktor Arhitektonsko-tehničke škole.

– Čini mi se da se ove godine smanjio broj učenika koji su pali na popravni. Dvadesetak ih je sa jedinicama u generaciji, a svaka broji oko 200 učenika. Najčešće su obarani iz matematike. Od stručnih predmeta četvrtacima su najteži beton, kućne instalacije i razrada projekata, a u drugom i trećem razredu statika.

U oglednim odeljenjima arhitektonskih tehničara nijedan đak nije pao na popravni – rekla je Radanovićeva.

Ispite u avgustu gotovo zanemarljiv broj đaka polagaće u Prvoj ekonomskoj školi.

– Od ukupno 1.100 učenika deset je upućeno na popravni ispit i to iz matematike, engleskog jezika, poslovne informatike i osnova ekonomije. Još u junu dva trećaka i jedan prvak ponavljali su razred – kazao je Milibor Saković, direktor Prve ekonomske.

M. Simić-Miladinović

-----------------------------------------------------------

Škola bez loših ocena

Farmaceutsko-fizioterapeutska škola na Zvezdari već sedam godina zaredom nema ponavljača niti đaka koji polažu popravne ispite – ponosna je Darinka Karović, direktorka ove škole. Srednja ocena ukupnog uspeha učenika sva četiri razreda u junu bila je 4,64. Odličnih učenika bilo je više nego vrlo dobrih. Malo njih zavredelo je dobar uspeh. Srednjoškolci sa nedovoljnim uspehom u Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi ne postoje.