Богатија руда за опоравак Бора

Бор – У недавно откривеном рудном телу „Т”, у „Јами” Борског комбината бакра, ускоро ће почети експлоатација руде у којој има 6,4 одсто бакра, готово 16 пута више него што га просечно има у руди која се тренутно експлоатише у свим рудокопима борске компаније у Бору и Мајданпеку. Процењено је да ће се у наредне две године из овог богатог лежишта, невеликих димензија, добити 15.000 тона бакра што ће Борском комбинату, при садашњој изузетно повољној цени бакра на светском тржишту (око седам хиљада долара за тону), донети добит од близу сто милиона долара. То ће убрзати опоравак ове компаније јер ће добит омогућити да се лакше и брже за економичнију експлоатацију припреме и остала знатно већа рудна лежишта у Бору и Мајданпеку

Министарство рударства и енергетике и званично је одобрило борској компанији да почне експлоатацију, а о томе је челнике комбината у Бору обавестио државни секретар министарства Златко Драгосављевић. Тим поводом директор РТБ „Бор” Благоје Спасковски изјавио је да у рудном телу „Т” има укупно 200.000 тона руде са изузетним садржајем метала.

Експлоатација новог рудног тела и богатије руде у њему омогућиће финансијски борској компанији да најпре на површинском копу рудника „Велики Кривељ” скине већу количину јаловине како би се и ту стигло до богатије руде и дугорочно стабилне производње бакарног концентрата. Већ за три године Борски комбинат би на свим рудокопима и уз финансијску помоћ државе од око 200 милиона евра, усталио годишњу производњу на 65.000 тона бакра, што би било довољно да се подмире потребе нове топионице, почев од 2013. године, када треба да буде завршена њена изградња.

Будућност подземне експлоатације бакра, каже директор Спасковски, тек долази. Из „Јаме” рудари ће се ускоро спустити у велико рудно тело „Борска река”, у коме су утврђене резерве од око милијарду тона руде. Тамо предстоји отварање новог великог рудника за подземну експлоатацију бакра у чијој руди има 0,6 до један одсто бакра. Процењује се да ће рудник моћи  рентабилно да ради наредних 80 до сто година.

С. Тодоровић