Bogatija ruda za oporavak Bora

Bor – U nedavno otkrivenom rudnom telu „T”, u „Jami” Borskog kombinata bakra, uskoro će početi eksploatacija rude u kojoj ima 6,4 odsto bakra, gotovo 16 puta više nego što ga prosečno ima u rudi koja se trenutno eksploatiše u svim rudokopima borske kompanije u Boru i Majdanpeku. Procenjeno je da će se u naredne dve godine iz ovog bogatog ležišta, nevelikih dimenzija, dobiti 15.000 tona bakra što će Borskom kombinatu, pri sadašnjoj izuzetno povoljnoj ceni bakra na svetskom tržištu (oko sedam hiljada dolara za tonu), doneti dobit od blizu sto miliona dolara. To će ubrzati oporavak ove kompanije jer će dobit omogućiti da se lakše i brže za ekonomičniju eksploataciju pripreme i ostala znatno veća rudna ležišta u Boru i Majdanpeku

Ministarstvo rudarstva i energetike i zvanično je odobrilo borskoj kompaniji da počne eksploataciju, a o tome je čelnike kombinata u Boru obavestio državni sekretar ministarstva Zlatko Dragosavljević. Tim povodom direktor RTB „Bor” Blagoje Spaskovski izjavio je da u rudnom telu „T” ima ukupno 200.000 tona rude sa izuzetnim sadržajem metala.

Eksploatacija novog rudnog tela i bogatije rude u njemu omogućiće finansijski borskoj kompaniji da najpre na površinskom kopu rudnika „Veliki Krivelj” skine veću količinu jalovine kako bi se i tu stiglo do bogatije rude i dugoročno stabilne proizvodnje bakarnog koncentrata. Već za tri godine Borski kombinat bi na svim rudokopima i uz finansijsku pomoć države od oko 200 miliona evra, ustalio godišnju proizvodnju na 65.000 tona bakra, što bi bilo dovoljno da se podmire potrebe nove topionice, počev od 2013. godine, kada treba da bude završena njena izgradnja.

Budućnost podzemne eksploatacije bakra, kaže direktor Spaskovski, tek dolazi. Iz „Jame” rudari će se uskoro spustiti u veliko rudno telo „Borska reka”, u kome su utvrđene rezerve od oko milijardu tona rude. Tamo predstoji otvaranje novog velikog rudnika za podzemnu eksploataciju bakra u čijoj rudi ima 0,6 do jedan odsto bakra. Procenjuje se da će rudnik moći  rentabilno da radi narednih 80 do sto godina.

S. Todorović