Хрватска: По европској мери

Од нашег сталног дописника
Загреб – Хрватска има добро искуство с модернизацијом и функционисањем велетржница за снабдевање свежим прехрамбеним производима по угледу и мери Европске уније. Наиме, још 90-их година ФАО и Европска банка за обнову и развој покренули су у транзицијским земљама средње и источне Европе пројект изградње савремених велетржница да би се уредилотржиште прехрамбених производа према стандардима ЕУ (сортирање, паковање, чување квалитета и дистрибуције) и да се тиме конкурентност воћа и поврћа у тим земљама изједначи с производима „старе” Европе.

Средином прошле деценије,Хрватска се придружила том пројекту и већ 1995. године дошла је стручна екипа Европске банке која је „скенирала” комплетну производњу и тржиште у Хрватској и понудила конкретан пројекат. Одобрили су и кредит, а услов је био да се оснује једна национална фирма која ће координисати тај програм. Влада је то прихватила и 1998. године основана је Национална велетржница д.д. као деоничко друштво.

Ово предузеће је у већинском државном власништву, а,објашњавајући структуру фирме,њен директор Зорана Крсника каже:

– Кренули смо с мрежом велетржница с централном у Загребу. Одлучили смо да то буде у три регионална центра, у Осијеку, Ријеци и Сплиту. Идеја је била да се подигну и две мање сакупљачке велетржнице,у Метковићу и Задру, али то није реализовано.

(/slika2)Идеја је била да се у Загребу направи централна велетржница где би се прикупљали сви производи и да се ту ради сортирање, паковање и онда редистрибуција према потрошачким центрима. Међутим,тај део није успео јер је управа Загреба одбила тај пројекат и у главном граду и даље постоји стара велетржница у саставу „Загреб холдинга”. Радило се очито о контроли пословања јер у систему велетржница грађеном према пројекту ЕБРД-а оне су свака самостално акционарско предузеће основано на принципу јавно-приватног власништва. У изградњу наведене три регионалне велетржнице јавни капитал (град, жупанија и држава) учествује са 70-80 одсто, па толико имају и деоница, а приватни (углавном приватни трговци који послују на велетржници) са осталим делом. Са акцијама државе у све три регионалне велетржнице управља у име владе споменута фирма Национална велетржница.

Хрватској је за овај пројект одобрен кредит од 16 милиона евра, али је она искористила свега 3,5 милиона, док је 4,5 милиона прикупљено од акционара. Знатним делом то је због тога што у систем није ушао Загреб, на који би отишло и највише средстава, али и зато што се изградњи приступило штедљиво и према објективним калкулацијама тренутних потреба. „Да смо утрошили сав тај новац који нам је био на располагању данас бисмо били у великим проблемима, јер га не бисмо могли отплаћивати”,указује Крсник.

Он наводи чињеницу да је у велетржници у Ријецизапослено осам особа, у Осијеку девет, а у Сплиту 13 (где брину о промету 60.000 тона воћа и поврћа годишње), док је у велетржници у власништву града Загреба запослено 250 особа које брину о 100.000 тона производа.

– Ово је прва фаза нашег пројекта и у њој радимо искључиво с воћем и поврћем – каже наш саговорник. – Желимо да у перспективи ту буде и месо, риба, млечни производи, цвеће...

Према статистици, иначе, годишња потрошња воћа и поврћа у Хрватској је око 650.000 тона, а од тога кроз три регионалне велетржнице прође између 70.000 и 90.000 тона (10-15 одсто). Када би у тај систем ушао и Загреб, било би то око 200.000 тона, што је већ око 30 одсто укупне потрошње воћа и поврћа у држави.

Радоје Арсенић