Тунели гутају новац

Најављени наставак радова на обилазници око Београда, који ће представљати једну од највећих инвестиција у Србији током ове и наредне године, изазвао је велику пажњу јавности и због цене радова. Процењена инвестиција само за деоницу између Остружнице и Орловаче, која ће се реализовати у наредне две и по године, износи 150 милиона евра. Укупна вредност обилазнице око Београда од Батајнице и Добановаца до Панчева стајаће будуће инвеститоре око 400 милиона евра. Просечна цена по километру је око 8,3 милиона евра. По многим оценама – прескупо. Ипак, да ли је ова сума превисока или не – знаће се тек када се види корист од целог посла, али је извесно да у овом тренутку нема одустајања од градње аутопутева у Србији, кажу стручњаци које смо питали.

"Постали смо чеп на Коридору 10, који делом пролази кроз сам центар Београда, и морамо хитно да градимо обилазницу. Добили смо и подршку банака за тај посао", рекао је Велимир Илић објашњавајући потребу за градњом овог, али и других пројеката у Србији, пре свих аутопута Хоргош – Пожега.

Колико ће Србија издвојити новца за градњу путева и колико ће инвеститоре стајати поједине деонице будућих магистрала знаће се тек када буду потписани конкретни уговори и концесије. 

Трошкови градње путева, а посебно најтежих захвата какви су аутопутеви, у највећој мери зависе од конфигурације терена. Уколико се ради о поређењу између аутопутева у равничарском подручју и оних који се граде у планинама цена километра код ових других већа је од три па до чак пет пута.

"Основни параметар приликом одређивања цене километра градње јесте куда тај аутопут пролази. Тако је најповољнија градња у равницама, где има мало укрштања не само са другим путевима, већ пре свега са пругама и мостовима. Ради се о мањим објектима на путу и самим тим процене су да је километар градње оваквог аутопута између два и три милиона евра", каже Мирослав Бирђанин, главни инжењер у Заводу за пројектовање Института за путеве Србије.

"У ову цену укључени су и трошкови експропријације, пројектовања, као и изградње основних елемената који чине аутопут попут ограда, саобраћајних чворишта, одводњавања... Реч је о просечној цени градње која може и да буде увећана због разних чинилаца."

За разлику од путева кроз Војводину, који су за нас појам равнице, аутопутеви у брдским подручјима захтевају више ангажовања, градњу мањих тунела и мостова, а цена километра градње овакве магистрале у просеку износи око пет милиона евра. Тамо где престаје брдски, почиње планински терен, који је и најсложенији за неимаре, а процењена вредност градње километра аутопута достиже и 10 милиона евра. То се посебно односи за најтеже деонице какве су клисуре, код нас најпознатија Сићевачка и посебно Грделичка клисура. Срећна околност за грађевинаре и посебно инвеститоре јесте то што дужина ових најтежих деоница износи седам до осам километара, тако да је у просеку цена оваквог пута нижа у односу на ону када би се посматрала само изградња кроз клисуре.

На планинском подручју неопходно је изградити већи број потпорних зидова, радова на усецима, као и земљаних радова, што са своје стране додатно увећава трошкове.

Ипак највећи издатак су тунели и мостови који се неопходни на брдском и планинском подручју. Убедљиво најскупља је градња тунела, а то се најбоље види по томе што метар тунелске цеви профила аутопута износи између 10.000 и 15.000 евра, односно километар градње једне овакве цеви на аутопуту износи 15 милиона евра. Како тунели имају две независне тунелске цеви произлази да километар градње тунела стаје чак 30 милиона евра, односно десет пута више него градње "обичног" аутопута кроз равницу. Значајан трошак представља и изградња мостова, који су због специфичности планинског подручја најчешће доста дуги. Према проценама, цена градње моста износи 700, а понекад и до 1.000 евра по квадратном метру, а како се ради у ширини аутопута од 30 метара лако се може израчунати колико је километар моста, који је, ипак, јефтинији од тунела.

Велики проблем за пројектанте и извођаче представљају клизишта и одрони, што се најбоље видело на примеру будућег аутопута Београд – Пожега, где су пројектно санирана клизишта Умка и Дубоко, која су једна од највећих у Европи.

Како истиче Мирослав Бирђанин, који је и руководилац пројекта овог аутопута, градња кроз ово подручје стајаће инвеститора око десет милиона евра по километру.

Дарко Кнежевић

-----------------------------------------------------------

Највише на кредит

Од нашег сталног дописника
ЗАГРЕБ, септембра - После спајања Загреба са Сплитом аутопутем популарно названим "Далматина", наставља се остваривање програма изградње те модерне саобраћајнице до Дубровника. Сада је на реду изградња деонице Дугопоље - Плоче дужине 97 километара, коју је прошле године на јавном међународном конкурсу "освојио" домаћи конзорцијум од осам грађевинских предузећа. Понудивши укупну цену за ту деоницу од 4,99 милијарди куна (693 милиона евра) или 7,14 милиона евра по километру, они су претекли велики и моћни "Бехтел", који је понудио 832 милиона евра, односно просечно 8,57 милиона евра по километру.

Та деоница није лака за градњу, о чему говори и податак да је на њој потребно изградити 10 тунела и 20 вијадукта. Подељена је на поддеонице, преко којих се још лакше може пратити цена њене изградње, што наравно зависи од сложености терена. Тако је за делове аутопута од чвора Дугопоље до Шестановца (36,9 километара) "Бехтел" понудио цену од 6,6 милиона евра по километру, а Конзорцијум 5,95 милиона евра, а на делу од Равче до чвора Плоча (19,5 км) Американци су затражили 15,2 милиона евра по километру, а домаћи Конзорцијум 12,4 милиона евра. Документацију за конкурс преузело је чак 25 страних и домаћих фирми, а како је Закон о јавној набавци омогућио пословно удруживање предузећа на том послу, групација хрватских грађевинских фирми је успела да пружи најповољнију (најјефтинију) понуду. Тај неколико стотина километара дуг аутопут, од Загреба до Сплита и даље према Дубровнику, Хрватска гради кредитима.

Р. Арсенић

-----------------------------------------------------------

У Словенији иста мера

Од нашег сталног дописника
Љубљана, септембра – Словенија већ десетак година гради аутопутеве које пре осамостаљења практично није имала. У међувремену је завршен крак Љубљана – Марибор (Шентиљ), као и правац према мору Љубљана – Копар. Још се ради на завршетку дела који треба да повеже некадашњи пут "Братства – јединства" односно Загреб с Љубљаном, док није у изгледу скорашњи завршетак радова на продужетку аутопута према Јесеницама, чиме би Љубљана савременим путем била повезана са тромеђом (Италија, Аустрија).

Марјан Колер, из службе за односе с јавношћу Друштва за аутопутеве Републике Словеније, открива за "Политику" да градња километра аутопута кошта од 2,62 милиона евра до 25,93 милиона евра. Просечна цена за километар аутопутева и брзих путева у оквиру националног програма изградње аутопутева у Словенији износи 9,77 милиона евра за километар.

"Наглашавам да трошак градње дела аутопута највише зависи од морфологије и геологије земљишта, вода, захтева геометара приликом пројектовања, насељености терена, безбедносних оквира и мера за заштиту околине," објашњава Колер и додаје да је најскупљи 8,2 километра дугачак део пута изграђен између села Благовице (надомак Љубљане) и Тројана (планински предео у правцу Марибора), где четвртину пута чине вијадукти, 42,5 одсто тунели, а 24,5 процената потпорне конструкције.

-----------------------------------------------------------

Скупо и у Аустрији

Љубљана, септембра – Према подацима аустријског управника аутопутева АСФИНАГ, трошкови градње 2.100 метара дугачког тунела на локацији Ганц Штајн – Семеринг (С-6) износе 28.570 евра за метар квадратни (тунел би требало да буде завршен 2007), а два тунела на А-26, на западној обилазници Линца (дугачка 2.775 и 3.200 метара), који ће бити довршени у наредних шест година – коштаће 46.025 евра за квадрат, док је 2.000 метара дугачак тунел на локацији Херцорберг на аутопуту А-2, који је пуштен у промет 2005, коштао 35.000 евра за квадрат. Француска СЕТРА наводи да се трошкови за градњу аутопутева у Европи крећу између четири и 150 милиона евра за километар.

С. В. М

-----------------------------------------------------------

Чешка: Од 8,8 до 35,4 милиона евра

Специјално за "Политику"
ПРАГ, септембра -  Цена градње аутопутева у Чешкој је доста различита и зависи, пре свега, од терена на коме се пут гради. Чешка је доста брдовита земља тако да је просечна цена једног новог километра, како се недавно чуло, скоро два пута нижа него у суседној Пољско, која је тек на почетку градње мреже аутопутева и то, углавном, по равницама - за разлику од Чешке која већ има изграђених преко 600 и у градњи је још око 200 километара аутопутева.

Километар аутопута у градњи сада, према подацима Управе за аутопутеве и магистралне путеве при Министарству саобраћаја, у Чешкој кошта између 250 и 400 милиона круна (један евро вреди око 28,2 круне), с тим што је просек, с обиром на конфигурацију терена на којем се гради, ближи овој горњој цифри и износи око 350 милиона круна. Екстремно су високе цене километра јужне обилазнице око Прага и деонице аутопута између Усти на Лаби и немачке границе, где се крећу око милијарду круна по километру. У првом случају ради се о градњи кроз сложено приградско ткиво, с много укрштања, петљи, надвожњака, подвожњака... а у другом, о тунелима како би се савладале планине и избегао пролазак кроз национални парк. Градња аутопутева се засад финансира претежно из државне касе и кредита ЕУ.