Tuneli gutaju novac

Najavljeni nastavak radova na obilaznici oko Beograda, koji će predstavljati jednu od najvećih investicija u Srbiji tokom ove i naredne godine, izazvao je veliku pažnju javnosti i zbog cene radova. Procenjena investicija samo za deonicu između Ostružnice i Orlovače, koja će se realizovati u naredne dve i po godine, iznosi 150 miliona evra. Ukupna vrednost obilaznice oko Beograda od Batajnice i Dobanovaca do Pančeva stajaće buduće investitore oko 400 miliona evra. Prosečna cena po kilometru je oko 8,3 miliona evra. Po mnogim ocenama – preskupo. Ipak, da li je ova suma previsoka ili ne – znaće se tek kada se vidi korist od celog posla, ali je izvesno da u ovom trenutku nema odustajanja od gradnje autoputeva u Srbiji, kažu stručnjaci koje smo pitali.

"Postali smo čep na Koridoru 10, koji delom prolazi kroz sam centar Beograda, i moramo hitno da gradimo obilaznicu. Dobili smo i podršku banaka za taj posao", rekao je Velimir Ilić objašnjavajući potrebu za gradnjom ovog, ali i drugih projekata u Srbiji, pre svih autoputa Horgoš – Požega.

Koliko će Srbija izdvojiti novca za gradnju puteva i koliko će investitore stajati pojedine deonice budućih magistrala znaće se tek kada budu potpisani konkretni ugovori i koncesije. 

Troškovi gradnje puteva, a posebno najtežih zahvata kakvi su autoputevi, u najvećoj meri zavise od konfiguracije terena. Ukoliko se radi o poređenju između autoputeva u ravničarskom području i onih koji se grade u planinama cena kilometra kod ovih drugih veća je od tri pa do čak pet puta.

"Osnovni parametar prilikom određivanja cene kilometra gradnje jeste kuda taj autoput prolazi. Tako je najpovoljnija gradnja u ravnicama, gde ima malo ukrštanja ne samo sa drugim putevima, već pre svega sa prugama i mostovima. Radi se o manjim objektima na putu i samim tim procene su da je kilometar gradnje ovakvog autoputa između dva i tri miliona evra", kaže Miroslav Birđanin, glavni inženjer u Zavodu za projektovanje Instituta za puteve Srbije.

"U ovu cenu uključeni su i troškovi eksproprijacije, projektovanja, kao i izgradnje osnovnih elemenata koji čine autoput poput ograda, saobraćajnih čvorišta, odvodnjavanja... Reč je o prosečnoj ceni gradnje koja može i da bude uvećana zbog raznih činilaca."

Za razliku od puteva kroz Vojvodinu, koji su za nas pojam ravnice, autoputevi u brdskim područjima zahtevaju više angažovanja, gradnju manjih tunela i mostova, a cena kilometra gradnje ovakve magistrale u proseku iznosi oko pet miliona evra. Tamo gde prestaje brdski, počinje planinski teren, koji je i najsloženiji za neimare, a procenjena vrednost gradnje kilometra autoputa dostiže i 10 miliona evra. To se posebno odnosi za najteže deonice kakve su klisure, kod nas najpoznatija Sićevačka i posebno Grdelička klisura. Srećna okolnost za građevinare i posebno investitore jeste to što dužina ovih najtežih deonica iznosi sedam do osam kilometara, tako da je u proseku cena ovakvog puta niža u odnosu na onu kada bi se posmatrala samo izgradnja kroz klisure.

Na planinskom području neophodno je izgraditi veći broj potpornih zidova, radova na usecima, kao i zemljanih radova, što sa svoje strane dodatno uvećava troškove.

Ipak najveći izdatak su tuneli i mostovi koji se neophodni na brdskom i planinskom području. Ubedljivo najskuplja je gradnja tunela, a to se najbolje vidi po tome što metar tunelske cevi profila autoputa iznosi između 10.000 i 15.000 evra, odnosno kilometar gradnje jedne ovakve cevi na autoputu iznosi 15 miliona evra. Kako tuneli imaju dve nezavisne tunelske cevi proizlazi da kilometar gradnje tunela staje čak 30 miliona evra, odnosno deset puta više nego gradnje "običnog" autoputa kroz ravnicu. Značajan trošak predstavlja i izgradnja mostova, koji su zbog specifičnosti planinskog područja najčešće dosta dugi. Prema procenama, cena gradnje mosta iznosi 700, a ponekad i do 1.000 evra po kvadratnom metru, a kako se radi u širini autoputa od 30 metara lako se može izračunati koliko je kilometar mosta, koji je, ipak, jeftiniji od tunela.

Veliki problem za projektante i izvođače predstavljaju klizišta i odroni, što se najbolje videlo na primeru budućeg autoputa Beograd – Požega, gde su projektno sanirana klizišta Umka i Duboko, koja su jedna od najvećih u Evropi.

Kako ističe Miroslav Birđanin, koji je i rukovodilac projekta ovog autoputa, gradnja kroz ovo područje stajaće investitora oko deset miliona evra po kilometru.

Darko Knežević

-----------------------------------------------------------

Najviše na kredit

Od našeg stalnog dopisnika
ZAGREB, septembra - Posle spajanja Zagreba sa Splitom autoputem popularno nazvanim "Dalmatina", nastavlja se ostvarivanje programa izgradnje te moderne saobraćajnice do Dubrovnika. Sada je na redu izgradnja deonice Dugopolje - Ploče dužine 97 kilometara, koju je prošle godine na javnom međunarodnom konkursu "osvojio" domaći konzorcijum od osam građevinskih preduzeća. Ponudivši ukupnu cenu za tu deonicu od 4,99 milijardi kuna (693 miliona evra) ili 7,14 miliona evra po kilometru, oni su pretekli veliki i moćni "Behtel", koji je ponudio 832 miliona evra, odnosno prosečno 8,57 miliona evra po kilometru.

Ta deonica nije laka za gradnju, o čemu govori i podatak da je na njoj potrebno izgraditi 10 tunela i 20 vijadukta. Podeljena je na poddeonice, preko kojih se još lakše može pratiti cena njene izgradnje, što naravno zavisi od složenosti terena. Tako je za delove autoputa od čvora Dugopolje do Šestanovca (36,9 kilometara) "Behtel" ponudio cenu od 6,6 miliona evra po kilometru, a Konzorcijum 5,95 miliona evra, a na delu od Ravče do čvora Ploča (19,5 km) Amerikanci su zatražili 15,2 miliona evra po kilometru, a domaći Konzorcijum 12,4 miliona evra. Dokumentaciju za konkurs preuzelo je čak 25 stranih i domaćih firmi, a kako je Zakon o javnoj nabavci omogućio poslovno udruživanje preduzeća na tom poslu, grupacija hrvatskih građevinskih firmi je uspela da pruži najpovoljniju (najjeftiniju) ponudu. Taj nekoliko stotina kilometara dug autoput, od Zagreba do Splita i dalje prema Dubrovniku, Hrvatska gradi kreditima.

R. Arsenić

-----------------------------------------------------------

U Sloveniji ista mera

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, septembra – Slovenija već desetak godina gradi autoputeve koje pre osamostaljenja praktično nije imala. U međuvremenu je završen krak Ljubljana – Maribor (Šentilj), kao i pravac prema moru Ljubljana – Kopar. Još se radi na završetku dela koji treba da poveže nekadašnji put "Bratstva – jedinstva" odnosno Zagreb s Ljubljanom, dok nije u izgledu skorašnji završetak radova na produžetku autoputa prema Jesenicama, čime bi Ljubljana savremenim putem bila povezana sa tromeđom (Italija, Austrija).

Marjan Koler, iz službe za odnose s javnošću Društva za autoputeve Republike Slovenije, otkriva za "Politiku" da gradnja kilometra autoputa košta od 2,62 miliona evra do 25,93 miliona evra. Prosečna cena za kilometar autoputeva i brzih puteva u okviru nacionalnog programa izgradnje autoputeva u Sloveniji iznosi 9,77 miliona evra za kilometar.

"Naglašavam da trošak gradnje dela autoputa najviše zavisi od morfologije i geologije zemljišta, voda, zahteva geometara prilikom projektovanja, naseljenosti terena, bezbednosnih okvira i mera za zaštitu okoline," objašnjava Koler i dodaje da je najskuplji 8,2 kilometra dugačak deo puta izgrađen između sela Blagovice (nadomak Ljubljane) i Trojana (planinski predeo u pravcu Maribora), gde četvrtinu puta čine vijadukti, 42,5 odsto tuneli, a 24,5 procenata potporne konstrukcije.

-----------------------------------------------------------

Skupo i u Austriji

Ljubljana, septembra – Prema podacima austrijskog upravnika autoputeva ASFINAG, troškovi gradnje 2.100 metara dugačkog tunela na lokaciji Ganc Štajn – Semering (S-6) iznose 28.570 evra za metar kvadratni (tunel bi trebalo da bude završen 2007), a dva tunela na A-26, na zapadnoj obilaznici Linca (dugačka 2.775 i 3.200 metara), koji će biti dovršeni u narednih šest godina – koštaće 46.025 evra za kvadrat, dok je 2.000 metara dugačak tunel na lokaciji Hercorberg na autoputu A-2, koji je pušten u promet 2005, koštao 35.000 evra za kvadrat. Francuska SETRA navodi da se troškovi za gradnju autoputeva u Evropi kreću između četiri i 150 miliona evra za kilometar.

S. V. M

-----------------------------------------------------------

Češka: Od 8,8 do 35,4 miliona evra

Specijalno za "Politiku"
PRAG, septembra -  Cena gradnje autoputeva u Češkoj je dosta različita i zavisi, pre svega, od terena na kome se put gradi. Češka je dosta brdovita zemlja tako da je prosečna cena jednog novog kilometra, kako se nedavno čulo, skoro dva puta niža nego u susednoj Poljsko, koja je tek na početku gradnje mreže autoputeva i to, uglavnom, po ravnicama - za razliku od Češke koja već ima izgrađenih preko 600 i u gradnji je još oko 200 kilometara autoputeva.

Kilometar autoputa u gradnji sada, prema podacima Uprave za autoputeve i magistralne puteve pri Ministarstvu saobraćaja, u Češkoj košta između 250 i 400 miliona kruna (jedan evro vredi oko 28,2 krune), s tim što je prosek, s obirom na konfiguraciju terena na kojem se gradi, bliži ovoj gornjoj cifri i iznosi oko 350 miliona kruna. Ekstremno su visoke cene kilometra južne obilaznice oko Praga i deonice autoputa između Usti na Labi i nemačke granice, gde se kreću oko milijardu kruna po kilometru. U prvom slučaju radi se o gradnji kroz složeno prigradsko tkivo, s mnogo ukrštanja, petlji, nadvožnjaka, podvožnjaka... a u drugom, o tunelima kako bi se savladale planine i izbegao prolazak kroz nacionalni park. Gradnja autoputeva se zasad finansira pretežno iz državne kase i kredita EU.