Рајачке пимнице пред вратима Унеска

Неготин – Старо велико камено насеље винарских подрумау селу Рајцу, код Неготина, одавно је под заштитом државе, као архитектонска и винарска атракција, а ускоро би ово светски вредно културно добро – са сличним подрумима у оближњим селима Рогљеву и Штубику – могло добити и заштиту Унеска. Онакву какву од 2007. године има археолошко налазиште римске царске палате „Ромулијане“ у Гамзиграду, код Зајечара.

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду увелико на терену прикупљају сву неопходну документацију за светску промоцију неготинских пивница  и верују да ће номинација овог својеврсног и ретког културног добра, коју темељно припремају, ускоро бити прихваћена. Зато што у свету слично винарско насеље – са улицама, трговима и култним местима – више не постоји. Са јединственом архитектуром и етнолошким обележјима, са изузетном перспективом у развоју виноградарства и туризма.

У припреми је пројекат „Неготинске пивнице“ Републичког завода за заштиту споменика културе којим руководи Босиљка Томашевић, архитекта тог завода. Сачињена је и званична евиденција према којој на Рајачким пивницама сада има 160 старих винарских подрума, на Рогљевским пивницама 120 и на Штубичким тридесетак. У 19. веку, када су пивнице грађене и биле на врхунцу моћи, и када се овдашње вино у Европи продавало за суво злато (за чабар од 50 литара добијао се велики златник „наполеон“), само у Рајцу било је 350 оваквих подрума. Свако домаћинство у подножју брега имало је на брегу своју пивницу.

До пре десетак година ти подруми били су претежно запуштени, а већ данас делимично обновљене Рајачке (и неготинске пивнице) узданица су обнове виноградарске традиције и винског туризма у Србији. Само је Рајачке пивнице у 2009. години посетило готово 15.000 знатижељника из Србије и света. С њима стижу и градитељи и обновитељи.

Руководилац пројекта др Босиљка Томашевић каже да је у току израда архитектонске документације за сваку пивницу појединачно. Очекује се да ће многи власници о сопственом трошку обновити своје старе подруме очекујући из те обнове добит. Помагаће и држава тражећи донације. Већ је државним парама обновљена једна пивница која је била уништена у пожару, а тренутно се новцем једне шведске невладине организације реконструишу још два стара подрума на Рогљевским пивницама.

Надлежним институцијама, које ће одлучивати о номинацији неготинских пивница и њиховом пријему на списак културних добара под заштитом Унеска, биће представљени и планови обнове села у којима се пивнице налазе. Циљ је да се створе услови за што већи пријем гостију из земље и света. Пријему на поменути списак увелико доприносе и богати градитељи и обновитељи, који међу неготинске винаре стижу из других крајева Србије. Београдски клуб ротаријанаца први је у српској престоници основао Воћарско-виноградарску задругу „Рајац“, чији су чланови, а има их двадесетак, чврсто решили да примерно обнове Рајачке пивнице. Они су већ купили 30 старих напуштених подрума. У обнови доследно поступају по пројектима завода за заштиту споменика културе у Београду и Нишу.

Међу обновитељима су и два лекара пензионера: Петар Пауновић и Павле – Паја Барбуловић. Први је већ доказани хроничар Рајачких пивница, рођен у Рајцу, доктор медицинских наука са три специјализације, дугогодишњи пасионирани виноградар. Каже за „Политику“ како га радује што је држава подстицајним мерама помогла да прошле године у Рајцу буде подигнуто десет хектара нових винограда. Види добар знак и у томе што се у његовом родном Рајцу, који сада има 139 домаћинстава, 98 домаћина вратило виноградима.

Барбуловић је, пред налетом хрватске „Олује“, стигао у родни Рајац из далматинског Обровца. Годинама је био директор у тамошњем дому здравља и председник обровачке општине. Повратком у Рајац, откупио је више старих пивница и почео у њима да прави вино. Подсећа доктор Паја да је „мускат отонел“ из подрума његовог оца Димитрија у својој збирци имао и Јосип Броз Тито. У Пајиној личној збирци сада су сва најбоља рајачка вина, почев од 1974. године. У једној од преуређених пивница доктор Барбуловић производи и пршут по далматинском рецепту. Да се нађе винопијама.

Рајчани очекују да ће, када постану миљеници Унеска, много чешће њихово село посећивати и странци. Да чују причу како су то у 19. веку рајачка и неготинска вина бродовима Дунавом стизала до француских и европских дворова. Опака болест филоксера у то време опустошила је француска и европска виногорја и једина права замена за њихова добра вина пронађена је у Неготинској крајини.

На добро слути и то што је, привучена традицијом, у неготинско село Рогљево пре три године стигла једна француска породица и уселила се у једну од тамошњих пивница. Сада дошљаци у њој производе вино и обнављају напуштене винограде, комбинујући традицију овдашњих домаћина са најсавременијом француском технологијом.

Стојан Тодоровић