У Гучи потрошено 40 милиона евра

Гуча – На 50. Сабору трубача у Гучи било је 800.000 гостију. Потрошили су 40 милиона евра. Од свег новца важнија је чињеница да је јубиларна приредба протекла беспрекорно, као у најлепшим жељама – рекао је за „Политику“ Слободан Јоловић, председник општине Лучани и домаћин Сабора.
Он наводи да је највећу корист имала држава, у чију се касу слило око 20 милиона евра кроз порез на приходе грађана из читаве Србије, од трговине, угоститељства и других услуга. Та бројка укључује и порез на робу потрошену овде, који се плаћа у месту произвођача, и порез на бензин.
– Локална самоуправа нема од тога ништа, већ је до својих прихода дошла издавањем простора у закуп, наплатом паркинг карата и спонзорским уговорима. Та средства намењена су за покриће трошкова програма, који је имао 2.000 учесника из 12 држава – истиче Јоловић.
Од продаје паркинг карата (1.000 динара за кола, 3.000 за аутобусе) зарада је 16,4 милиона динара и 8.935 евра. Око хиљаду дужних метара тротоара у варошици издато је ситним трговцима који су закуп платили 13 милиона динара. Поред 18 сталних кафана, хотела и мотела, радило је и осам шатри, шест великих роштиља, а на десетинама места продавано је пиво и вода.
У овом мору људи различитих навика, културе и отпорности на алкохол није се догодио никакав белај.
– Посета је била невероватна а Сабор никад мирнији – каже за наш лист др Душко Шулубурић, директор Дома здравља у Гучи. – За десет дана прегледали смо 260 пацијената на терену и 800 у станици, и није било ниједне тешке повреде. Радило се углавном о чишћењу ситних рана и превијању, и само четворо смо упутили у чачанску болницу. На инфузији смо задржали 98 алкохолисаних гостију, па је и та бројка испод саборског просека.
Доктор има и веома занимљиву рачуницу:
– На саборима се усталио математички однос који ме до сада није преварио. Наиме, од хиљаду гостију у Гучи, повреди се просечно један. Ове године имали смо 1.060 интервенција и по тој статистици у Гучи је било милион сабораша.(/slika2)
Програм овог Сабора је прича за себе. Тешко ће неко у Гучи поново окупити толико врхунских, самоуких или професионалних музичара. Али и спонзора који су платили њихов долазак па су сви саборски концерти били отворени, бесплатни.
Листу спонзора предводила је, као генерални, „Апатинска пивара“, следе НИС, Телеком, „Књаз Милош“, „Дунав“, „Максима“ из Лучана и „Србијагас“.
– На основу спонзорских уговора они су Сабору ове године уплатили између четири и 14,4 милиона динара, односно укупно 39,7 милиона. А 2005. године вредност спонзорских уговора била је 10 милиона динара – наглашава за „Политику“ Добривоје Марински, директор продукције агенције „Профајл“ и продуцент Сабора.
Поврх тога, долазак великих музичких имена у Гучу домаћине није коштао ништа, већ су све трошкове за долазак и наступ платиле спонзорске компаније додатним уговорима (Балканика 5.000 евра, Горан Бреговић 30.000, „Мањифико“ 8.000, Мирослав Илић 7.000, оркестар Мише Мијатовића 3.000).
На великој саборској позорници свирали су Бобан Марковић са оркестром и Шантел са својом „Буковином“, а за долазак ових музичара био је задужен Дом културе у Гучи.
– Њихов пример говори какве поштоваоце и пријатеље Гуча има. Бобана Марковића данас сматрају најбољим белим трубачем на свету а он је на овај Сабор дошао без динара. Плаћен је само дводневни хотелски пансион за 13 његових људи. Бобан је позвао Шантела, можда прво име европске етномузике данас, а овај је дошао са 22 човека својим аутобусом и све што су од нас узели јесу бонови за један ручак – прича Адам Тадић, директор Сабора у Гучи.
Тако је, ето, исписана јубиларна страница највећег народног окупљања у Србији. Биће још и веће, тако прориче Наташа Плећаш из Лучана, члан стручног жирија на овом Сабору:
– Живимо у ери компјутера, хтели или не, мења се начин комуникације међу људима, моралне, естетске и све друге вредности. Нажалост, људи се све више отуђују, комуницирају електронски и све се више затварају у своје чауре и светове. И што је већи напредак технике, на Сабору ће да буде све више људи јер несвесно трагају за оним што је у човековој души од искона забележено – каже професорка клавира која је завршила конзерваторијум „Римски-Корсаков“ у Санкт Петербургу.
Гвозден Оташевић