Млека нема. али воћних јогурта има

„Нећу воћни јогурт, хоћу млеко”, одлучно се успротивила пензионерка којој је јуче у једном супермаркету у новобеоградском Блоку 21 продавачица понудила оплемењени млечни напитак. За скупе производе који јој нису потребни, рекла је, нема довољно пара а и да има не би их пазарила. Слично реагују и други потрошачи и примећују – фрижидери су пуни скупих млечних прерађевина. Јер, док највећи произвођачи на тржиште шаљу 30 одсто мање свежег дневног млека, скупљих производа попут воћног јогурта не мањка. Напротив.
– То и не треба да чуди. Млекаре нам испоручују оно на чему имају зараду. Али, иако млека нема, продаја тих прерађевина не расте, јер је куповна моћ потрошача мала – кажу трговци.
Бројке јасно илуструју оно о чему продавци говоре.
Флашица воћног јогурта од 2,5 децилитара стаје више од 60 динара, дакле скупља је од литра свежег млека, док је паковање од 150 или 200 грама млечних дезерта или пудинга у најповољнијој варијанти по цени равно литру базичног производа.
Још једном је тржишно актуелизована парафраза поруке коју је наводно Марија Антоанета упутила гладним Французима – ако немају хлеба (у овом случају млека) нека једу колаче (тј. скупе воћне јогурте). Ко то може себи да приушти, неће остати без млечних садржаја. Сви остали – у зору у радњу.
И док се ситуација са млеком и даље не мења, тржиште се смирило. Министар трговине је крајем протекле недеље изјавио да су цене стабилне, додуше тек после таласа поскупљења. Али, пре тога поскупео је хлеб, поскупело је млеко, месо је добило нове цене, као и сунцокретово уље појединих произвођача. Подужи је списак артикала чије су цене увећане. Како на то реагују потрошачи?
– Углавном купују плански, мање и јефтиније – одговор је из већине трговинских ланаца.
Акцијски каталози постали су тако незаобилазни реквизит приликом сваке куповине. На улазу у хипермаркете све више купаца најпре узме лифлет са обавештењем о снижењима, па тек онда корпу, а многи су решење нашли и у поново све популарнијем плаћању на почек.
Трговци се сада утркују и ко ће омогућити дужи рок одложеног плаћања. „Идеа” је лествицу подигла на 120 дана, док је у већини ланаца тај рок 90 дана, али је питање тренутка када ће и они понудом сустићи или престићи тренутно водећег.
За сада, ослањају се на другачију „удицу” за потрошаче. У „Темпу” и „Роди” викендом дају попуст од десет одсто на сваку куповину.
Цене воћа и поврћа нешто су ниже него пре недељу или две, али су упркос томе двоструко више у поређењу са прошлом сезоном. Објашњења да је година била лоша купцима мало значе, јер прве рачунице показују да ће припрема зимнице бити барем 20 одсто скупља него лане. И произвођачи индустријске зимнице кажу да ће ове сезоне њихови производи бити скупљи барем петнаестак одсто.
Зато и не чуди то што родитељи још нису похрлили у радње по прибор за нову школску годину. Снижења се оглашавају на све стране, али рафови су још пуни недирнутих свезака, фломастера, бојица, перница... Чека се последњи дан како би се почело са новим задуживањима.
С. Деспотовић