Mleka nema. ali voćnih jogurta ima

„Neću voćni jogurt, hoću mleko”, odlučno se usprotivila penzionerka kojoj je juče u jednom supermarketu u novobeogradskom Bloku 21 prodavačica ponudila oplemenjeni mlečni napitak. Za skupe proizvode koji joj nisu potrebni, rekla je, nema dovoljno para a i da ima ne bi ih pazarila. Slično reaguju i drugi potrošači i primećuju – frižideri su puni skupih mlečnih prerađevina. Jer, dok najveći proizvođači na tržište šalju 30 odsto manje svežeg dnevnog mleka, skupljih proizvoda poput voćnog jogurta ne manjka. Naprotiv.
– To i ne treba da čudi. Mlekare nam isporučuju ono na čemu imaju zaradu. Ali, iako mleka nema, prodaja tih prerađevina ne raste, jer je kupovna moć potrošača mala – kažu trgovci.
Brojke jasno ilustruju ono o čemu prodavci govore.
Flašica voćnog jogurta od 2,5 decilitara staje više od 60 dinara, dakle skuplja je od litra svežeg mleka, dok je pakovanje od 150 ili 200 grama mlečnih dezerta ili pudinga u najpovoljnijoj varijanti po ceni ravno litru bazičnog proizvoda.
Još jednom je tržišno aktuelizovana parafraza poruke koju je navodno Marija Antoaneta uputila gladnim Francuzima – ako nemaju hleba (u ovom slučaju mleka) neka jedu kolače (tj. skupe voćne jogurte). Ko to može sebi da priušti, neće ostati bez mlečnih sadržaja. Svi ostali – u zoru u radnju.
I dok se situacija sa mlekom i dalje ne menja, tržište se smirilo. Ministar trgovine je krajem protekle nedelje izjavio da su cene stabilne, doduše tek posle talasa poskupljenja. Ali, pre toga poskupeo je hleb, poskupelo je mleko, meso je dobilo nove cene, kao i suncokretovo ulje pojedinih proizvođača. Poduži je spisak artikala čije su cene uvećane. Kako na to reaguju potrošači?
– Uglavnom kupuju planski, manje i jeftinije – odgovor je iz većine trgovinskih lanaca.
Akcijski katalozi postali su tako nezaobilazni rekvizit prilikom svake kupovine. Na ulazu u hipermarkete sve više kupaca najpre uzme liflet sa obaveštenjem o sniženjima, pa tek onda korpu, a mnogi su rešenje našli i u ponovo sve popularnijem plaćanju na poček.
Trgovci se sada utrkuju i ko će omogućiti duži rok odloženog plaćanja. „Idea” je lestvicu podigla na 120 dana, dok je u većini lanaca taj rok 90 dana, ali je pitanje trenutka kada će i oni ponudom sustići ili prestići trenutno vodećeg.
Za sada, oslanjaju se na drugačiju „udicu” za potrošače. U „Tempu” i „Rodi” vikendom daju popust od deset odsto na svaku kupovinu.
Cene voća i povrća nešto su niže nego pre nedelju ili dve, ali su uprkos tome dvostruko više u poređenju sa prošlom sezonom. Objašnjenja da je godina bila loša kupcima malo znače, jer prve računice pokazuju da će priprema zimnice biti barem 20 odsto skuplja nego lane. I proizvođači industrijske zimnice kažu da će ove sezone njihovi proizvodi biti skuplji barem petnaestak odsto.
Zato i ne čudi to što roditelji još nisu pohrlili u radnje po pribor za novu školsku godinu. Sniženja se oglašavaju na sve strane, ali rafovi su još puni nedirnutih svezaka, flomastera, bojica, pernica... Čeka se poslednji dan kako bi se počelo sa novim zaduživanjima.
S. Despotović