Драгуљ међу маслинама

Из Београда за Тиват, у независну Црну Гору, авион полеће са међународног дела аеродрома "Никола Тесла". За прелазак границе потребна је лична карта или пасош. Путнику је остављено да бира шта ће показати граничарима, па ако се одлучи за ово друго у пасош ће му бити ударен печат (само на београдском аеродрому) да је прешао у другу државу.

Авион "Монтенегро ерлајнса" који, према тврђењу земаљске стјуардесе, на поменутој рути лети стално дупке пун, прошлог уторка пружао је потпуно другачију слику. Од 109 седишта, било је заузето само 27 па су путници могли комотно да се рашире и седну ко је где хтео и, уз послужену кафу, сок и кекс, да за 35 минута на миру прелистају богату бесплатну брошуру црногорске компаније чији директор доктор Зоран Ђуришић у уводнику обавештава јавност да је "земља, која је у току овог лета обновила државност постала центар Европе и свијета, као добар примјер зрелог, позитивног и демократског дјеловања".

Од Тивта до драгуља Боке Которске, некадашње лучке капетаније Росе, које се налазе тачно преко пута Херцег Новог, узаним путем дугим 22 километра стиже се, ако вас не чека пријатељ или познаник колима, једино таксијем. Цена вожње са љубазним и предусретљивим возачима договара се у еврима.

Међу првим Београђанима који су "провалили" љупко мало место, са десетак камених кућа тик уз море, удаљено 1.852 метра од супротне обале, били су, прича се и данас, глумачки пар Милена Дравић и Драган Николић. Њих двоје, кажу, одавно више не долазе, али добар глас о "чаробном летовалишту" брзо се прочуо па ту све више одседају позната лица из уметничког, политичког и друштвеног живота. Сваки домаћин који издаје собе, од 10 до 15 евра за ноћ, у једном од три ресторана, колико их има у Росама, похвалиће се кога је све имао за госта.

Росе, које су први населили Грци, а порушили Сарацени 867. године, како стоји у месној брошури, има, поред једне продавнице, и две старе цркве – православну Свете тројице и католичку Свете Госпе.

Место је, како пише, богато археолошким налазиштима, али, колико се зна, нико од годишњеодмораца се не распитује за њих колико за оближњу плажу Мало Росе окружену стаблима маслина. На цени су и краћи излети на околне и удаљеније плаже до којих се може стићи чамцима звучних имена "Лесендро", "Монтекристо", "Амиго", "Харитон" и "Калипсо", који возе за два до четири евра на "још бистрије, плавље и лепше море".

Увала Жањиц, на истој страни са Росама, удаљена преко пучине читавих пет километара од Херцег Новог, и овог је лета хит. Дуга је 300 метара и, како су израчунали домаћини, може да "прими" хиљаду душа. На шљунковитој плажи два реда чини неколико лежаљки са сунцобранима, али доминира царство пешкира и свакојаких простирки. Гужва је велика, али нико ником, што би се рекло, "не седи на глави".

Као и прелепа суседна увала Мириште у коју воли да свраћа, прича се, лично премијер Црне Горе Мило Ђукановић, Жањиц је, са свим пратећим објектима и услугом, комплетно подређен госту.

Одатле, на сваких пола сата, може се морским путем скокнути до Плаве шпиље, најрекламираније туристичке атракције на полуострву Луштица, одакле пуца поглед на Превлаку.

Пећина, чија су два отвора постављена под углом од 45 степени, за време сунчаних дана чудесно је прошарана блештавим зрацима. Обични рибари и данас је зову по старом имену – Бонђорно кумпаре (Добар дан, куме) уз причу да је "Црна неман" (још један назив за ову пећину) служила као спасоносно уточиште поморцима од помахниталих таласа, јаких ветрова и страшних бура, али и као склониште криминалцима који су ту довлачили украдену робу.

Купање у њеној тајновитој утроби, не више од пола сата, колико се ту задржавају туристички чамци, вреди додатних четири евра колико стаје повратна карта за један такав пријатан излет.