Пивски фест

Да ли волите масовне манифестације?
Јесте ли спремни да, како бисте стекли право присуства на неком догађају, чекате у бесконачном реду пре него што стигнете до обезбеђења које ће да вас претреса и тркељише не би ли утврдило да ли сте наоружани ватреним или хладним оружјем, е да би вам, пошто утврди како нисте, дозволило да пређете на следећи ниво.

А на следећем нивоу, баш као у игрици – тушта и тма нових непријатности. Мноштво пијаних омладинки и омладинаца који се гурају и дерњају, мноштво људи који једни другима стају на ноге, понеки омладинац склон да се са другим омладинцем својски пошиба шакама, ногама, пајсерима, боксерима и флашама; пробијање кроз разуларену масу са коначним циљем избора места на ком ћете некако успети да се изборите за пола квадрата привремене слободе саздане од дисања без уздаха.

Затим следи нова авантура пробијања до шанка, на ком ћете бесконачно дуго чекати да будете просветљени „благонаклоним” погледом нервозне даме са друге стране и дођете у прилику да платите чашу или флашу као светог Петра кајгана скупог пића.

Тако ствари стоје са Егзитом, тако ствари стоје са Гучом, тако ствари стоје са безбројним концертима рок, фолк, турбо фолк, техно, транс, прогресив, транспрогресив... Елем, музике коју воле млади и они који воле све што млади воле.

Тако, уз ситне и наоко не претерано значајне варијације, ствари стоје и са београдским пивским илити бир фестом.

И на пивском фесту, као и на поменутим манифестацијама, роксује музика уживо. И на пивском фесту се, као и на осталим поменутим манифестацијама – углавном пије пиво. Ни на пивском фесту, као ни на осталим поменутим манифестацијама, пиво није, као што би се од пивског феста очекивало – јефтиније него у кафани.

Али, постоји једна битна разлика.

На пивском фесту пиво није пропратни него је главни садржај. За разлику од осталих поменутих манифестација – права забава на пивском фесту се не одвија на местима најближим бини, где је гужва, а самим тим и мука највећа, него на местима на којима се продаје најбоље пиво, а која су, будући да су најбоља пива и најскупља, од места на којима се продаје јефтиније пиво слабије посећена.

Да ли то ја проповедам снобовштину на трагу несимпатичне иновације везане за предлог организовања вип галерија на бир фесту, како би „пословни људи”, плативши одговарајућу цену, могли да хмељне производе цевче у комотном и луксузном окружењу?

Наравно да не.

Али, боље пиво је боље пиво, и ту расправе нема.

Е сад – рећи ћете ви – ако ти је само до пива, њега можеш да испијаш и на другим местима, и ако већ тврдиш да на бир фесту и иначе није јефтиније него у граду, који те ђаво тера да се тамо гураш?
У праву сте, одговорићу ја. Али, ко воли пиво – као што неко, на пример, воли музику – тај ужива у масовном испијању хмељних, а посебно пшеничних производа, једнако као неко други у масовном ђускању, и спреман је да због тог ужитка истрпи сва горе поменута малтретирања.

И ми алкохоличари имамо душу!