Агонија због "да"

Да би се у Србији организовала свадба потребни су млада, младожења, кумови, стрпљење и – неколико стотина хиљада динара.

Нимало случајно, код нас је устаљен управо термин "организација" за свечаност заветовања двоје који су решили да живот проведу заједно. Свеобухватне радње које предстоје радосном догађају, међутим, нису обавеза младенаца. Напротив. За предано проналажење ресторана, музичара, одабир званица, опремање сватова с функцијама – старојка, девера, нахочета, куме и осталих – ангажовани су најчешће маме, тате, тетке, бабе...

Често је управо жеља родитеља пресудна што судбоносно "да" младић и девојка изговарају у атмосфери коју је војвођански шансоњер у једној песми назвао "парадом пијанства и кича".

Тешко продире дух Запада

На (не)срећу младенаца у већим градовима у Србији, појавиле су се агенције за организацију венчања. Помало стидљиво и продавци су почели да нуде листе поклона. Ипак, овакви обичаји преузети са Запада још нису успели да се укорене у традиционалне јесење слике Србије у белом.

– Ми нисмо ни желели свадбу. Али онда су њени почели да спомињу како баш почетком септембра, када смо планирали да се венчамо, долази стриц из Немачке. А ту је и моја многобројна фамилија. Па, ето, не би било лоше да се сви сретнемо на једном месту – објашњава Александар, тридесетдвогодишњи Београђанин, како је заокружен његов пројекат венчања.

Додатни проблем био је што је млада из Ужица, па је требало сместити званице. На стидљиво образложење да он и будућа му супруга не желе скупу параду, и Александрови пријатељи и родитељи кратко су одговорили да младе новац не сме да брине.

– И тако је почела агонија – искрен је наш саговорник.

После два месеца свакодневног, буквалног јурцања изговорили су "да" пред матичарем и "скромном" скупом од 120 душа. Новоформирани породични конзорцијум потрошио је нешто више од три хиљаде евра. Ваљало је платити закуп сале, храну и пиће, торте, музичаре... Најмање су на себе утрошили главни јунаци. Млада је изнајмила венчаницу за 200 евра. Младожења је купио одело на снижењу за седам хиљада динара. Бурме су коштале 18.000 динара.

Копирани поклони

Али, зато су после свадба Гајевићи постали богатији за четири DVD-ја, неколико стоних лампи, а чаше и тањире могу да уступе било ком ресторану. Да су знали, сада признају, упутили би госте у неку продавницу где би сами одабрали оно што им недостаје у дому.

Како сазнајемо, "Меркур" у Словенији одавно негује "књигу жеља младенаца". Праксу некадашње републике СФРЈ, данас државе чланице ЕУ, овај трговински ланац жели да уведе и у Србију, кажу у београдској експозитури. Идеја је да младенци чији гости пазаре баш код њих тако избегну опасност дуплирања дарова.

Ипак, искуство продавнице у центру Београда, где већ неколико месеци постоји могућност састављања листе, није најбоље.

– Углавном се распитују сами парови. Али, изгледа да ми још робујемо традицији, па и од њих чујемо да ће имати проблем да објасне фамилији да на једној адреси треба да изаберу поклон са листе, у складу са њиховим финансијским могућностима – каже продавачица. Други разлог је што, према њеним речима, они имају ексклузиван асортиман робе, па су и цене високе.

-----------------------------------------------------------

У банку без венчанице

На питање да ли нуде кредите за младенце, у банкама махом збуњено одговарају да немају такву понуду. Али онда, "као из топа", недостатак специјализоване услуге службеници премошћују понудом готовинских, потрошачких задужења.

Једино на шалтеру Војвођанске банке смо успели да добијемо одговор на питање који су услови за овакву позајмицу. Максимум је 5.000 евра. Услов је да се има текући рачун код њих, 20 одсто депозита, да рата не прелази 30 одсто висине плате. Камата је 13,68 одсто за враћање на 24 месеца. Не траже никакву љубавну или предбрачну изјаву. Ако се узима више од 2.000 евра и заљубљени желе да буду међусобни жиранти, онај ко гарантује отплату мора бити запослен у државној фирми.