Вирус ХИВ и у мозгу

Испитивањем ликвора (мождане течности) пацијената који су добијали лекове против ХИВ-а шведски научници су показали да овај вирус може да се крије у мозгу.

Око 10 одсто третираних пацијената имали су трагове вируса у ликвору, али не и у крви.

Реч је о много већем уделу таквих пацијената него што се то претпостављало. До овог открића дошли су научници Универзитета у Гетеборгу, у Шведској. Тренутно постоје добри лекови против ХИВ-а који могу да зауставе „распад” имуног система и тако спрече сиду. И мада су ови лекови делотворни у спречавању вируса да се размножава, ако се инфекција не лечи, ХИВ може да инфицира мозак и изазове оштећења.

„Међутим, антивирусни третман у мозгу је компликован због бројних фактора; делом и зато што је окружен заштитном баријером која утиче на то колико добро лекови могу да допру до њега”, каже Арвид Еден, лекар и истраживач на Институту за биомедицину на Салгренска академији. „То значи да мозак може да делује као резервоар у којем третман против вируса може да буде никакав или слаб.” Научном студијом је обухваћено 15 пацијената који су неколико година били успешно третирани лековима против сиде: 60 одсто њих је имало знакове упале у ликвору, додуше, на нижим нивоима и без лечења. „У другој студији са око 70 пацијената који су такође добијали терапију против ХИВ-а пронашли смо вирус у ликвору код око 10 одсто болесника, иако вируса у крви више није било. То је много више него што смо претпостављали”, објашњава Еден. Резултати оба истраживања сугеришу да тренутно лечење ХИВ-а не може у потпуности да потисне деловање вируса у мозгу, мада за сада није јасно да ли преостале упале или мале количине вируса у ликвору код неких пацијената представљају ризик за будуће компликације, преноси Танјуг.

Доктор Еден каже да би „при развоју нових лекова и стратегије лечења од инфекције ХИВ-а требало узети у обзир последице у мозгу”.

ХИВ припада породици ретровируса и има два облика: ХИВ-1 и ХИВ-2, који се могу преносити крвљу, спермом и другим секретима и телесним течностима. У акутној фази инфекције, пацијенти пате од грознице, отечених лимфних жлезда и осипа. Ови симптоми могу да нестану или да се ублаже, али се сида ипак развија после дугог периода инфекције.

Од 1980. године се ради на вакцини против ХИВ-а, нажалост, до сада безуспешно.