Virus HIV i u mozgu

Ispitivanjem likvora (moždane tečnosti) pacijenata koji su dobijali lekove protiv HIV-a švedski naučnici su pokazali da ovaj virus može da se krije u mozgu.

Oko 10 odsto tretiranih pacijenata imali su tragove virusa u likvoru, ali ne i u krvi.

Reč je o mnogo većem udelu takvih pacijenata nego što se to pretpostavljalo. Do ovog otkrića došli su naučnici Univerziteta u Geteborgu, u Švedskoj. Trenutno postoje dobri lekovi protiv HIV-a koji mogu da zaustave „raspad” imunog sistema i tako spreče sidu. I mada su ovi lekovi delotvorni u sprečavanju virusa da se razmnožava, ako se infekcija ne leči, HIV može da inficira mozak i izazove oštećenja.

„Međutim, antivirusni tretman u mozgu je komplikovan zbog brojnih faktora; delom i zato što je okružen zaštitnom barijerom koja utiče na to koliko dobro lekovi mogu da dopru do njega”, kaže Arvid Eden, lekar i istraživač na Institutu za biomedicinu na Salgrenska akademiji. „To znači da mozak može da deluje kao rezervoar u kojem tretman protiv virusa može da bude nikakav ili slab.” Naučnom studijom je obuhvaćeno 15 pacijenata koji su nekoliko godina bili uspešno tretirani lekovima protiv side: 60 odsto njih je imalo znakove upale u likvoru, doduše, na nižim nivoima i bez lečenja. „U drugoj studiji sa oko 70 pacijenata koji su takođe dobijali terapiju protiv HIV-a pronašli smo virus u likvoru kod oko 10 odsto bolesnika, iako virusa u krvi više nije bilo. To je mnogo više nego što smo pretpostavljali”, objašnjava Eden. Rezultati oba istraživanja sugerišu da trenutno lečenje HIV-a ne može u potpunosti da potisne delovanje virusa u mozgu, mada za sada nije jasno da li preostale upale ili male količine virusa u likvoru kod nekih pacijenata predstavljaju rizik za buduće komplikacije, prenosi Tanjug.

Doktor Eden kaže da bi „pri razvoju novih lekova i strategije lečenja od infekcije HIV-a trebalo uzeti u obzir posledice u mozgu”.

HIV pripada porodici retrovirusa i ima dva oblika: HIV-1 i HIV-2, koji se mogu prenositi krvlju, spermom i drugim sekretima i telesnim tečnostima. U akutnoj fazi infekcije, pacijenti pate od groznice, otečenih limfnih žlezda i osipa. Ovi simptomi mogu da nestanu ili da se ublaže, ali se sida ipak razvija posle dugog perioda infekcije.

Od 1980. godine se radi na vakcini protiv HIV-a, nažalost, do sada bezuspešno.