Живот и закон

Не прође, нажалост, ниједан дан да на новинским ступцима не осване информација о некој тешкој саобраћајној несрећи са смртним последицама на нашим друмовима. Некад се нађе на првим страницама, некад као узгред забележена вести, али се увек ради о људском животу и великој материјалној штети. О ширим друштвеним импликацијама, унесрећеним породицама, деци која остају без родитеља, узроцима и последицама све чешће се пише, указује на озбиљност проблема и његове узроке. Неколико пута указивали смо на погубне последице свега онога што се догађа у саобраћају у Србији, као и на основне проблеме који се налазе на путу сређивања стања у овој области.

Не постоји земља на свету која је у потпуности решила ове проблеме и у којој се несреће са најтежим последицама не догађају. Али, европска и светска пракса развијенијих држава, као и напори који се улажу у смањивање саобраћајних несрећа и отклањање њихових узрока, дају опипљиве резултате. Статистички подаци говоре да је број саобраћајних несрећа на путевима знатно смањен у оним земљама које се нису либиле да до максимума пооштре своје законске прописе, али су истовремено обезбедиле и друге неопходне предуслове за безбедно одвијање саобраћаја. Ту, пре свега, мислимо на саобраћајну инфраструктуру, едукацију будућих возача, стално присуство полиције...

Код нас се о овоме говори већ деценијама, али као да се цео проблем препушта полицији – да казненом политиком уведе ред. Полиција, пак, тврди да чини шта може, али да су законски прописи такви да јој "везују руке". Казне су преблаге, судство преспоро, евиденција о саобраћајним прекршиоцима се тешко води због проблема са нетачним пријавама места становања и тако даље.

Када би закон био строжи, кажу, било би лакше, било би мање прекршилаца.

И ту долазимо до једне од главних тачака у овом колоплету смрти, а то је Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима, који је застарео. О новом закону говори се већ годинама, сваке се најављује да ће бити донет акт који ће подразумевати строже казнене мере, пооштрене услове полагања возачких испита... До данас од свега тога ништа. Зар је могуће да се то питање не може скинути с дневног реда? Верујемо да има још много важних закона које треба припремити, усвојити, али када је људски живот у питању, ваљда би то требало да буде приоритет?

Ако је веровати статистици, годишње на нашим друмовима и улицама страда скоро хиљаду људи. За десет година нестане читав један град, а десетине хиљада људи остану инвалиди.

Шта кочи законодавца да посвети највећу могућу пажњу решавању ових проблема, не знамо. Али једно је сигурно: време је за узбуну.

Живот је ипак, најважнији.