Бертолд Брехт као револт

После две деценије паузе, редитељ Александар Саша Лукач поново ради у Шабачком позоришту. Са занимљивом глумачком екипом поставља представу „Бубњеви у ноћи” Бертолта Брехта која ће ускоро имати две премијере: у понедељак, 6. септембра на Великој сцени Народног позоришта у Београду и 1. октобра на сцени Шабачког позоришта.
Александар Саша Лукач, да подсетимо, скренуо је на себе пажњу културне јавности 80-их година прошлог века као активни учесник домаћег политичког позоришта. Нешто касније сплетом животних околности напустио је домаћу позоришну сцену и отишао у Канаду где и данас живи и ради. У међувремену је магистрирао и већ петнаестак година предаје на универзитетима Јорк и Торонто. Тренутно пише докторат инспирисан политичким театром у доба превирања америчког позоришта из времена Вијетнама, јужноафричког, као и нашег, мада, како каже, ми никада нисмо ни изашли из превирања.
– Вратио сам се у Шабац после 20 година. У Ужицу, где сам у последњих неколико сезона режирао неколико представа сам се уходао, а овим Брехтовим комадом, који радим у Шапцу, поново сам се одомаћио у Србији. Наравно да размишљам и о повратку. Волео бих да радим и у Београду, али под одређеним условима, с обзиром на године и искуство, али се то тешко уговара телефоном. Са шабачким глумцима се увелико познајем јер смо радили неколико представа, као рецимо „Пивару”. Будући да сам увек радио озбиљне и амбициозне комаде, желео сам да наставимо сарадњу у истом стилу, а не да буде у форми ситног тезгарења, односно да урадим неку комедијицу. Логично је било да то буде Брехт – каже Лукач.
„Бубњеви у ноћи” су комад који је оставио неизбрисив траг у немачком и светском позоришту уопште. То је, уједно, била и прва Брехтова изведена драма која је експлодирала немачком културном сценом, што је био и разлог да се Лукач ухвати у коштац са овим позоришним изазовом.
– Брехт је дошао као револт у односу на малограђанско позориште с краја 19. и почетка 20. века. Као такав разбијао је све норме. Брехтова величина се, заправо, и огледа у чињеници да и сада, после 90 година од настанка „Бубњева”, комад звучи актуелно. Наша представа је покушај да се докучи та оригинална енергија која је водила Брехта у освајање неистражених позоришних територија – каже Александар Лукач.
О томе која енергија га је подстакла да у време када је у Србији стицао завидну позоришну биографију, остави све и оде да живи у Канаду, Лукач објашњава:
– Допадало ми се што је осамдесетих позориште имало ту врсту ефекта да протресе некога у градским властима. Колико је, међутим, резултирало позоришним ефектима, друга је прича, али је у сваком случају било врло узбудљиво. Пред мој дефинитивни одлазак у Канаду, фокус свих дешавања се пренео на национал-шовинистички план, а не на левичарски, што ми је било много мање занимљиво. Схватио сам да у том случају позориште нема праву улогу, или је ја нисам нашао. Отишао сам у Канаду зато што сам Сарајлија, што су се у мојој души јавиле многе моралне и животне дилеме. Помислио сам да би било најбоље да се из свега тога повучем – каже наш саговорник и додаје:
– То ме је много коштало јер сам тада био један од уметничких директора у Народном позоришту у Београду – сцена Земун. Био сам  и управник Зајечарског позоришта, имао сам позоришну трупу „Плексус Борис Пиљњак” са Драганом Бјелогрлићем, Аницом Добром, Милорадом Мандићем Мандом... Дакле, био сам у доброј позицији што се каријере тиче, али сам приватно био запитан: шта даље?! Одлазак у Канаду ми је донео све могуће емигрантске и друге дилеме и на крају питање: Шта радити тамо у контексту који је другачији од нашег, где политичко позориште заправо не постоји.?
Политичко позориште, рекло би се, остало је и даље примарно интересовање Александра Саше Лукача. Пре неколико сезона, у Торонту је поставио представу „Породичне приче” Биљане Србљановић, која је наишла на бурне реакције.
После премијерних извођења представе „Бубњеви у ноћи” у Београду и Шапцу, Александар Саша Лукач срешће се поново са домаћом публиком већ средином октобра. Овога пута са представом „Иван против Ивана” у продукцији трупе „Talk Is Free Theater” са којом ће гостовати у Лондону, Москви, Београду, Шапцу, Ужицу и Нишу.
Б. Г. Требјешанин