Правда стала на граници

БАЊАЛУКА, септембра – Одговорност генерала Анте Готовине за ратне злочине над Србима завршиће се на граници Републике Хрватске и БиХ, иако су под његовом командом јединице Хрватске војске – од јесени 1994. до пред крај 1995. године – убијале и пустошиле од Босанског Грахова, Гламоча и Дрвара па све до Мркоњић Града.

У операцијама "Зима 94", "Скок 1", "Скок 2" и "Маестрал", вођеним од новембра 1994. до септембра 1995. године на правцима Ливно – Босанско Грахово и Ливно – Гламоч, а затим Босанско Грахово – Дрвар и Гламоч – Мркоњић Град, учествовале су јединице Зборног подручја Сплит, на чијем челу је био хашки оптуженик Анте Готовина.

После "Маестрала", завршеног 13. септембра освајањем Дрвара, уследила је операција "Јужни потес" – продор Хрватске војске и Хрватског већа одбране према Шипову и Јајцу, на једном, и Мркоњић Граду, на другом делу фронта. Команду Оперативне групе Хрватске војске и Хрватског већа одбране, која је дејствовала на овим правцима, осим Готовине, чинили су генерали Давор Гласновић, Рахми Адеми, Дамир Крстичевић и Љубо Ћесић Ројс.

Тамо где су прошле јединице Хрватске војске, уз претходну подршку НАТО авијације а затим и његових снага за брза дејства, остала су разорена села и градови. И – што је најтрагичније – масовне гробнице. Највећа је била у Мркоњић Граду. У њој је нађено 181 тело. Најстарије жртве Хрватске војске овде су били деведесетједногодишњи Јово Лазендић и годину дана млађа Љубица Ороз. У спаљеном селу Сурјан нађени су угљенисани лешеви Пантелије Гмаша и његове супруге Саве, Бранке Кудре, Јеле и Радојке Јоргановић, Невенке и Радојке Рожић, која је од седме године живота била прикована за инвалидска колица...

Докази и имена у Хагу

У масовној гробници Камен, код Гламоча, било је 108 тела, у Царевом пољу надомак Јајца 78, у Чапразлијама код Босанског Грахова 35, у јами Застиње код Ливна 13... У свим гробницама била су помешана тела бораца Војске Републике Српске и српских цивила. "Осим 181 тела у масовној гробници у Мркоњић Граду, на подручју ове општине било је и мањих гробница из којих је ексхумирано 176 жртава Хрватске војске. Обдукцију убијених у највећој масовној гробници у Републици Српској обавио је др Зоран Станковић. Он је утврдио да је већина страдалих најпре мучена, а онда убијена", подсећа за наш лист директор Канцеларије за тражење несталих Републике Српске Милан Богданић.

У републичком Секретаријату за сарадњу са Хашким трибуналом и истраживање ратних злочина наводе да је откопавању масовне гробнице и ексхумацији жртава у Мркоњић Граду присуствовао и представник Хашког трибунала Џон Гернес. Пре шест година, предмет о злочинима хрватских јединица у овом делу Републике Српске, са доказима и именима осумњичених, упућен је у Хаг. Одатле је враћен Суду БиХ у Сарајеву, иако су се у Бањалуци надали да ће главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте проширити оптужницу против Анте Готовине; да ће га теретити и за злочине почињене над српским војницима и цивилима у БиХ.

С обзиром на то што су за ове злочине осумњичени углавном држављани Републике Хрватске, мала је вероватноћа да ће они икад положити рачун за своја недела, процењују у Секретаријату за сарадњу са Хашким трибуналом. Да је Хаг озбиљно мислио да се одговорни за страдања Срба у Босанском Грахову, Дрвару, Шипову, Мркоњић Граду, Јајцу... суоче са својим неделима, предмет би, уместо у Сарајево, послао у Загреб. А какав је однос Хрватске према ратним злочинима њених јединица у Републици Српској види се и на следећем примеру: за убиства више од стотину цивила у Новом Граду, Костајници и Козарској Дубици, почињена 18. и 19. септембра 1995. године, хрватско правосуђе није подигло ниједну оптужницу.

Отварање непријатних тема

За познаваоце овдашњих прилика то и није изненађење. Слободан Радуљ, саветник српског члана Председништва БиХ Борислава Паравца, подсећа: "Иако су бошњачка Армија БиХ и здружене јединице Хрватске војске и Хрватског већа одбране међусобно водиле крваве борбе, на крају рата су се ујединиле и свим снагама кренуле на нас. Довољно је да подсетим да су хрватски председник Фрањо Туђман и председник ратног Председништва Републике БиХ Алија Изетбеговић 22. јула 1995. године у Сплиту потписали споразум о војној сарадњи и да је том чину присуствовао амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт".

Отварање питања одговорности јединица Хрватске војске за злочине над Србима у БиХ, каже Радуљ за "Политику", значило би и отварање многих, нимало пријатних, тема. Од учешћа снага НАТО и америчке администрације у свему што се догађало пре, у току и после "Олује", до регуларности уласка хрватских снага у БиХ. По уставу Хрватске њена војска може прећи границу само на основу одобрења Сабора, а таква одлука у овом, као и у другим бројним случајевима, никад није донесена. "С правне тачке гледишта, Хрватска је извршила агресију на БиХ. То отворено говоре и бошњачки званичници, међу којима је Сакиб Софтић, заступник тужбе БиХ поднесене Међународном суду правде против Србије и Црне Горе за злочин геноцида. Софтић је, поред осталог, рекао да је "потпуно неспорно да је постојала агресија и делимична окупација од стране Хрватске у БиХ, али нема разлога за подизање тужбе против ове земље". У овом случају, значи, за бошњачко и хрватско руководство ратни циљеви су вишеструко изнад права и правде", рекао је Слободан Радуљ.

-----------------------------------------------------------

"Пауци" и "Пуме"

Ударна песница "Јужног потеса" биле су јединице сплитског Зборног подручја: Први хрватски гардијски здруг под командом генерала Миљенка Филиповића, Четврта гардијска бригада из Сплита – познатија као "Пауци" – чији је командант био генерал Дамир Крстичевић а његов заменик Анто Котромановић, затим Седма гардијска бригаде или "Пуме" из Вараждина, на чијем челу су били генерал Иван Кораде и његов заменик Ратко Драговић. Осим њих, на овом правцу су дејствовале Шеста и 126. домобранска пуковнија "Макс Лубурић", обе из Сплита. Првом, познатијом као "Торцида", командовао је мајор Слободан Матенда, а друга је најпре била под командом Мате Грубаша, а затим Ивана Јењића.

На Републику Српску нападале су и хрватске јединице под командом генерала Јозе Миличевића, Ивана Басарца, Винка Врбанца, Имре Аготића...