Oдмрзавање да се смрзнеш

Ванредно новогодишње одмрзавање зарада коштаће државну касу око шест милијарди динара, показује наша рачуница. Јер, ако ће зараде у јавном сектору и пензије у јануару порасти онолико колико у другој половини ове године буде износио раст цена на мало, онда то значи да тај скок неће моћи да буде већи од 3,5 одсто. Ако консолидовани издаци за буџет за годину дана достигну око 700 милијарди, онда ће у првом тромесечју за буџет то бити додатни трошак од шест милијарди динара.

Каква судбина до краја године, према договореним формулама, очекује запослене у јавном сектору и пензионере? Према рачуници Ивана Николића, сарадника Економског института, следеће године, са сва три одмрзавања, плате и пензије биће веће за нешто мало више од шест одсто. За државну касу то је трошак од око 43 милијарде динара.

– Проблем са предложеним формулама је што тек кад цене порасту, долази до повећања зарада. То значи да ће плате и пензије реално стагнирати. Односно, запослени у јавном сектору и пензионери у истом периоду следеће године реално ће живети лошије него данас. Минималан бољитак, могу да осете тек на крају 2010. године – објашњава Николић.

Осим повећања плата и пензија, резултат пете рунде преговора која је јуче завршена састанком у Народној банци Србије биће и по 5.000 динара једнократне помоћи за милион пензионера са примањима нижим од 21.000 динара, али и већи подстицаји за привреду, грађане, пољопривреду и социјалну заштиту.

После пете ревизије аранжмана са Србијом за Алберта Јегера, шефа мисије Међународног монетарног фонда једна ствар је сасвим сигурна – са дневног реда за шесту ревизију коначно је скинуо питање одмрзавања. Јер, иако се српска страна сложила са ММФ-ом да ће плате и пензије током 2010. године бити на леду, приликом сваке његове посете у Србији све време се причало о одмрзавању. Бар у једном су чланови Цветковићевог кабинета били доследни – пред мисијом из Вашингтона увек су излазили нејединствени.

Иако у јавности скрајнут, за преговарачким столом овога пута најважније питање био је Закон о фискалној одговорности. Њиме се држава обавезује да неће трошити и задуживати преко мере, али и да ће до 2015. године минус у буџету смањити са садашњих 4,8 одсто на 0,75 процената.

А. Николић