Odmrzavanje da se smrzneš

Vanredno novogodišnje odmrzavanje zarada koštaće državnu kasu oko šest milijardi dinara, pokazuje naša računica. Jer, ako će zarade u javnom sektoru i penzije u januaru porasti onoliko koliko u drugoj polovini ove godine bude iznosio rast cena na malo, onda to znači da taj skok neće moći da bude veći od 3,5 odsto. Ako konsolidovani izdaci za budžet za godinu dana dostignu oko 700 milijardi, onda će u prvom tromesečju za budžet to biti dodatni trošak od šest milijardi dinara.

Kakva sudbina do kraja godine, prema dogovorenim formulama, očekuje zaposlene u javnom sektoru i penzionere? Prema računici Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, sledeće godine, sa sva tri odmrzavanja, plate i penzije biće veće za nešto malo više od šest odsto. Za državnu kasu to je trošak od oko 43 milijarde dinara.

– Problem sa predloženim formulama je što tek kad cene porastu, dolazi do povećanja zarada. To znači da će plate i penzije realno stagnirati. Odnosno, zaposleni u javnom sektoru i penzioneri u istom periodu sledeće godine realno će živeti lošije nego danas. Minimalan boljitak, mogu da osete tek na kraju 2010. godine – objašnjava Nikolić.

Osim povećanja plata i penzija, rezultat pete runde pregovora koja je juče završena sastankom u Narodnoj banci Srbije biće i po 5.000 dinara jednokratne pomoći za milion penzionera sa primanjima nižim od 21.000 dinara, ali i veći podsticaji za privredu, građane, poljoprivredu i socijalnu zaštitu.

Posle pete revizije aranžmana sa Srbijom za Alberta Jegera, šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda jedna stvar je sasvim sigurna – sa dnevnog reda za šestu reviziju konačno je skinuo pitanje odmrzavanja. Jer, iako se srpska strana složila sa MMF-om da će plate i penzije tokom 2010. godine biti na ledu, prilikom svake njegove posete u Srbiji sve vreme se pričalo o odmrzavanju. Bar u jednom su članovi Cvetkovićevog kabineta bili dosledni – pred misijom iz Vašingtona uvek su izlazili nejedinstveni.

Iako u javnosti skrajnut, za pregovaračkim stolom ovoga puta najvažnije pitanje bio je Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Njime se država obavezuje da neće trošiti i zaduživati preko mere, ali i da će do 2015. godine minus u budžetu smanjiti sa sadašnjih 4,8 odsto na 0,75 procenata.

A. Nikolić