Из Ирака, ка опоравку

Према извештајима агенција

Американци су повукли борбене трупе из Ирака, а сада треба највише да се посвете опоравку економије. Оваквом поруком, председник Барак Обама је синоћ настојао да увери суграђане да једним потезом погађа две мете: да извршење његове наредбе о одласку главнине снага с највећег савременог бојишта, означава и далекосежни заокрет – од астрономских ратних трошкова ка макар скромном оживљавању привредних активности, повећавању запослености и квалитета живота.
Превише смо давали на рат а премало улагали у сопствени народ – оценио је шеф Беле куће, који и напад на Ирак и смањивање стандарда маса, сматра неоправданим чиновима, проистеклих добрим делом из низа свакојаких претеривања па и застрањивања претходне администрације. У таквим поређењима претежно је настојао да ободри реформске духове, прилично разочаране дометима обећаних промена, а да опозицији оспори идеолошку платформу с које покушава да га представи као „дефетисту” и „пропагатора неприхватљиве западноевропске социјалдемократије”.
Стога је махом избегавао отварање унутрашњих фронтова, залажући се за неспорно и оно што ће повећати, тренутно опадајуће, шансе његових демократа у надметању с републиканцима. Наговестио је, тако, поправљање опште ситуације, положаја радних слојева, образовања, иноваторских подухвата, проглашавајући све то као „главну мисију народа и главну одговорност председника”.
Изоставио је, при том, уобичајене и оштре критике на рачун волстритских застрањивања. Уз одавање признања војницима за извршавање дужности у рату с којим се није слагао, Обама је подсетио да је, истовремено с повлачењем главнине трупа из Ирака, послао појачања у Авганистан, у рат који сматра оправданим и у „коме ће терористи бити поражени”.
Сада је безбедност Ирака предата Ирачанима, док око 50.000 (од претходних 140.000) Американаца тамо остаје да им помогне у обуци и деликатним операцијама – рекао је Обама. Подсетио је да је тако испунио изборно обећање и да је планирано да следећег лета, зависно од ситуације, готово сви оду одатле као и да смање присуство у Авганистану. Ратовима мора да се назире крај – констатовао је.
Одао је и признања домаћим ратницима за обављене задатке у иностранству. Њихов повратак из Ирака кући није, како се извештава, дочекан почастима резервисаним за тријумфаторе. Општи је утисак да тамо рат није ни добијен ни изгубљен, а већина анкетираних, у САД и свету, сматра да га није требало ни покретати.
М. П.

----------------------------------------------------

Гејтс: Историја ће судити

Багдад – Амерички секретар одбране Роберт Гејтс изјавио је јуче у Ираку да су Сједињене Америчке Државе у завршној фази ангажовања у тој земљи, пошто је јуче формално окончана борбена мисија, а да ће историја судити да ли је вредела инвазија на ту блискоисточну земљу.
Гејтс је кратко и јасно рекао да САД више нису у рату у Ираку, али је био много мање директан на питање да ли је вредело водити рат у тој земљи. „Тај суд захтева историјску перспективу”, рекао је Гејтс, пренела је америчка агенција АП. Амерички државни секретар изразио је веровање да су „амерички војници извршили нешто због чега се вредело жртвовати и крварити и да није било узалуд”.

Танјуг

----------------------------------------------------

„Гардијан”: историјска катастрофа
Лондон – Рат у Ираку ће историјски гледано бити запамћен као катастрофа која је коштала више од сто хиљада живота и хиљаду милијарди долара, констатовао је јучерашњи „Гардијан” поводом повлачења америчких борбених снага из те земље. „Повод за рат у Ираку је била лаж коју су понављали Џорџ Буш и Тони Блер, лаж у коју нису поверовали Немачка, Француска, Русија и Јапан па се нису ни ангажовали у сукобу”, пише „Гардијан”.
Ирачки рат биће запамћен у историји као катастрофа која је више од било чега другог допринела удаљавању атлантских сила од остатка света и дисквалификовала те силе у улози глобалног полицајца.
Тај рат је невероватно претерана реакција параноидне и крајње милитаризоване америчке државе на појединачни терористички чин извршен 9. септембра 2001. године. Он је показао колико су међународни односи мало напредовали још од убиства надвојводе Фердинанда у Сарајеву (1914. године), пише у коментару данашњи „Гардијан”.
Танјуг